Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Претражите 646.952 чланка

646.952 чланка на српском језику

  • Направи чланак
  • Помоћ
  • Портали
Сјајан чланак

Северни ћук

Северни ћук (лат. ) врста је сове из породице правих сова која насељава већи део Северне Америке, укључујући југоисточну Аљаску, јужну Канаду, већи део Сједињених Држава и централне планине Мексика. Ова птица живи у шупљинама дрвећа и старим гнездима направљеним од стране других малих грабљивица. Неки припадници врсте су станарице, док други могу да мигрирају на југ током зиме или да се спуштају са већих висина.

Једна је од најлакших сова у Северној Америци са просечном тежином од око 75 грама код мужјака и 100 грама код женке, док је висока око 20 центиметара. Нема ушне праменове, а фацијални диск је карактеристичан по белој шари у облику слова . Горњи део тела је пругаст и браон, а леђа, крила и реп су бело истачкани. До данас је забележено најмање 11 различитих вокализација, од којих се неке могу често чути, док друге северни ћук испушта само у посебним приликама, приликом дозивања женке и удварања, доношења хране или одбране од непријатеља. Најчешћи облик дозивања преставља такозвано стандардно оглашавање — монотону серију звиждука са константном висином који се могу чути на удаљености до 300 метара и које се може описати као „туут” или „ту-ту-ту” звук, а које испушта готово искључиво мужјак. Са друге стране, женка најчешће оглашава „тссст” дозивом и то током прекопулаторног дуета са мужјаком, као и када јој мужјак доноси храну у гнездо.

Иако постоји више географских варијација, данас су званично признате две подврсте северног ћука — номинална , која се појављује широм целог ареала, и немиграторна , која је ендемска врста Острва Краљице Шарлот. Физичке разлике између ове две подврсте нису велике — номинална подврста је већа, има краћи реп и светлија је, а бели доњи делови тела и тачке на летном перју номиналне подврсте су код ублажене и не тако истакнуте.

Углавном се храни малим животињама, претежно сисарима, а највећи део исхране ове врсте чине мишеви, волухарице, ровчице и веверице. Што се тиче осталих животиња, може се, углавном током зиме, хранити птицама — најчешће ласте, врапци, двобојна сеница и златоглави краљић, али и бескичмењацима — тврдокрилцима и правокрилцима, док се у приобалним подручјима на менију могу наћи и амфиподе, изоподе, паукови, ракови и жабе.

Добар чланак

Фудбалска репрезентација Србије

Фудбалска репрезентација Србије је репрезентација под контролом Фудбалског савеза Србије, представља Србију у међународним фудбалским такмичењима.

Највеће успехе репрезентација је направила освајањем четвртог места на Светском првенству 1930. и 1962. године. Такође, два пута су играна и финала Европског првенства, 1960. и 1968. године. На Олимпијском фудбалском турниру у Риму 1960. године освојена је златна медаља. Утакмице као домаћин репрезентација најчешће игра на стадиону Рајко Митић и на стадиону Партизана, који се налазе у Београду.

Репрезентација Србије, од 2006. године, има надимак Орлови, а пре тога је због својих препознатљивих дресова, репрезентација имала надимак Плави.

ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Србије као наследницу медаља и успеха Југославије. Највише наступа у репрезентацији има Бранислав Ивановић са 105 одиграних утакмица.

Изабрана слика

Род лала или тулипана (лат. ) обухвата око 100 врста, природно распрострањених у Азији, јужној Европи и северној Африци. Центар диверзитета су области планина Памир и Хиндукуш, као и степе Казахстана. Велики број врста, као и узгојених култивара и хибрида, користи се као украсно биље у баштама, жардињерама и парковима.
(пуна величина: 3.008 × 2.000)

Недавни догађаји

Вести

На данашњи дан

7. јун

Оближњи датуми:
Занимљивости

Да ли сте знали

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 646.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 286.396 корисника отворило налог, а од тога су 1.103 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

Односи са јавношћу  Контакт
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.