Reakcija kondenzacije

Reakcija kondenzacije je hemijska reakcija u kojoj se dva molekula ili grupe, obično funkcionalne grupe, kombinuju da formiraju veći molekul, pri čemu se izdvaja mali molekul.[1] Mogući mali molekuli koji se izdvajaju su voda, hlorovodonik, metanol, ili sirćetna kiselina, mada se u biološkim reakcijama najčešće izdvaja voda.

Kad dva zasebna molekula reaguju, kondenzacija se naziva intermolekularnom. Jednostavan primer kondenzacije dve aminokiseline i formiranja peptidne veze je karakterističan za proteine. Ovaj tip reakcije je suprotan hidrolizi, kojom se razdvaja molekul u dva dela putem dejstva polarnih molekula vode, koji se sami razlažu u jone hidroksida i vodonika. Stoga je neophodna energija za formiranje hemijskih veza putem kondenuacije.

Ako se formira unija između atoma ili grupa istog molekula, reakcija se naziva intramolekularnom kondenzacijom, i u mnogim slučajevima dolazi do formiranja prstena. Primer takve reakcije je Dikmanova kondenzacija, u kojoj dve estarske grupe jednog molekula diestra reaguju jedna sa drugom uz izdvajanje malog molekula, alkohola, i formiranje β-ketoestarskog produkta.

Mehanizam

Mnoge reakcije kondenzacije slede reakcioni mehanizam nukleofilne acilne supstitucije ili aldolne kondenzacija. Druge kondenzacije, kao što je aciloinska kondenzacija, odvijaju se u prisustvu radikala ili putem tranfera pojedinačnih elektrona.

Vidi još

  • Anabolizam
  • Hidroliza, suprotno od reakcije kondenzacije
  • Kondenzovani tanini

Reference

  1. Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (1994). "Condensation Reaction". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.