Pirofosfat

Pirofosfati (difosfati) su anjoni, soli, i estri pirofosforne kiseline.[3][4] Kao prehrambeni aditivi, difosfati su poznati kao 450.

Pirofosfat
Nazivi
Drugi nazivi
Difosfat
Identifikacija
3D model (Jmol)
DrugBank
E-brojevi E450 (zgušnjivači, ...)
[1][2] CID
Svojstva
Hemijska formula
P2O74−
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Hemija

Pirofosfati se mogu pripremiti zagrevanjem fosfata (grč. - vatra). Pirofosfati su dobar kompleksirajući agens i imaju mnoštvo industrijskih primena. Pirofosfat je prvi član familije polifosfata.

Termin pirofosfati je takođe ime estara formiranih kondenzacije fosforilisanih bioloških jedinjenja sa neorganskim fosfatom kao što jedimetilalil pirofosfat. Ova veza je visoko energetska fosfatna veza.

Sintezu tetraetil pirofosfata je prvi opisao 1854. Filip de Klermont.

Biohemija

Pirofosfati su veoma važni u biohemiji. Anjon () se formira u ćelijama hidrolizom -a u .[5]

Na primer, kad se nukleotid ugradi u rastući DNK ili RNK lanac posredstvom polimeraza oslobađa se pirofosfat (). Pirofosforoliza je suprotna reakciji polimerizacije. U njoj pirofosfat reaguje sa 3'-nukleotid monofosfatom ( ili ), koji se uklanja iz oligonukleotida uz oslobađanje korespondirajućeg trifosfata (dNTP iz DNK, ili NTP iz RNK).

Pirofosfatni anjon () je anhidrid fosfata. On je nestabilan u vodenom rastvoru i hidrolizuje se neorganske fosfate:

ili u biološkoj notaciji:

U odsustvu enzimatske katalize, reakcije hidrolize jednostavnih polifosfata kao što je pirofosfat, linearni trifosfat, ADP, i ATP normalno teku izuzetno sporo u svim izuzev visoko kiselih sredina.[6]

Reference

  1. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
  3. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
  4. Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
  5. Huebner PWA, Milburn RM (1980). „Hydrolysis of pyrophosphate to orthophosphate promoted by cobalt(III). Evidence for the role of polynuclear species”. Inorg Chem. 19 (5): 1267—72. doi:10.1021/ic50207a032.

Spoljašnje veze

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.