Pantotenska kiselina

Pantotenska kiselina ili vitamin B5 je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 219,235 .[4][5][6]

Pantotenska kiselina
Identifikacija
broj
3D model (Jmol)
DrugBank
ECHA InfoCard 100.009.061
KEGG[1]
[2][3] CID
Svojstva
Hemijska formula
9175
Molarna masa 219,235
Tačka topljenja 195ºC
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Ovo je jedan od vitamina takozvanog B kompleksa. Veoma je rasprostranjen u prirodi i ima ga u biljnom i životinjskom svetu. Prvi put je izolovan 1933. godine. Predstavlja jedinjenje koje ima peptidnu strukturu. Optički je aktivan, a dejstvo ima samo prirodna D-pantotenska kiselina. U lečenju se koristi u obliku kalcijumove soli. Značajan je faktor u ishrani čoveka i normalna ishrana omogućava unošenje potrebne količine ovog vitamina.

Koristi se u lečenju zapaljenskih procesa gastrointestinalnog trakta, opekotina i rana koje teško zarastaju. Sastavni je deo koenzima A.

Vidi još

  • Vitamin B1 (tiamin)
  • Vitamin B2 (riboflavin)
  • Vitamin B3 (nikotinamid)
  • Vitamin B6 (piridoksin)
  • Vitamin B9 (folna kiselina)
  • Vitamin B12 (cijanokobalamin)
  • Vitamin H (biotin)

Osobine

OsobinaVrednost
Broj akceptora vodonika5
Broj donora vodonika4
Broj rotacionih veza6
Particioni koeficijent[7] (-1,1
Rastvorljivost[8] ())-1,0
Polarna površina[9] (, Å2)106,9

Reference

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  3. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

Literatura

Spoljašnje veze

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.