Palme

Palme ( ili ) predstavljaju porodicu monokotiledonih biljaka, kojoj pripada preko 200 rodova[3] sa oko 2.000 vrsta.[1]

Ako ste tražili srpskog političara, vidi Dragan Marković Palma.

Palme ()
Vremenski raspon: 80–0 Ma
Gornja kreda- Sadašnjost
Različite vrste palmi
Drvo kokosove palme () u Martiniku.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:

Schultz-Schultzenstein
Tipski rod

Potporodice[1]


[2]


Rasprostranjenost

Rastu samoniklo većinom u tropskim i suptropskim krajevima. U Evropi samoniklo rastu dve vrste palmi. U zapadnom Sredozemlju raste mala žumara (),[4] dok na Kritu i sporadično duž jugozapadne obale Turske raste endemska vrsta kritska datula (lat. , eng. ).[5]

Izgled

Palme su drvolike (ponekada i žbunolike), često vrlo visoke biljke, najčešće nerazgranatog, stepenastog debla. Svi listovi su skupljeni u veliki pupoljak na vrhu stabla, gde obrazuju čuperastu krošnju. Stabla su prekrivena većim ili manjim lisnim ožiljcima.[3] Neke azijske vrste imaju tanko, elastično stablo i rastu kao puzavice.[6]

Listovi su krupni, spiralno raspoređeni, lepezasto ili perasto deljeni.[3][6]

Mnogobrojni cvetovi su skupljeni u krupne cvasti koje najčešće izbijaju iz pazuha listova. U početku su zaodenute naročitim pripercima, nalik velikom listu (). Priperci su zeleni, veoma retko u nekoj drugoj boji. Cvetovi su najčešće jednopolni, ponekad i dvopolni, a biljke su nekada dvodome.[3] Oprašivanje se vrši vetrom (anemogamija) i uz pomoć insekata (entomogamija).[6]

Plod je koštunica, bobaica ili orašica.[3]

Spisak izabranih rodova

  • -{Areca
  • Bactris
  • Bismarckia
  • Borassus
  • Calamus
  • Chamaerops - mala žumara ili Mediteranska lepezasta palma (Chamaerops humilis)
  • Cocos - Kokosova palma (Cocos nucifera)
  • Copernicia
  • Elaeis
  • Euterpe (palma)
  • Jubaea
  • Metroxylon
  • Phoenix - Датула или Urmina palma (Phoenix dactylifera) i Feniks palma (Phoenix canariensis)
  • Raphia
  • Roystonea
  • Sabal
  • Salacca
  • Trachycarpus
  • Washingtonia - Vašingtonija (Washingtonia filifera)}-[7]

Crveni palmin surlaš

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (), vrsta insekta iz porodice surlaša (), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[8]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog Istoka, a zatim se proširio na Afriku i Evropu.[9] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[10] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[11]

Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.

Upotreba

Kada je reč o značaju za život ljudi, može se reći da su samo žitarice (i to ne svuda!) ispred palmi. U nekim tropskim predelima stanovništvo može živeti gotovo isključivo od njihovih produkata. Mnoge vrste imaju veliki ekonomski i tehnički značaj. Najpoznatija je svakako urmina palma ili datula. Veliku korist pruža i kokosova palma, najpoznatija po plodovima - kokosovim orasima koji mogu biti teški i do 15 kg. Osim jestive unutrašnjosti (endosperma) ploda, koja služi i za dobijanje ulja, ljuska se upotrebljava za strugarske radove, a iz vlaknastog mezokarpa se dobijaju kokosova vlakna.[3] Indijska vrsta daje tzv. zmajevu krv (), koja se primjenjuje u proizvodnji lakova. Brazilska vrsta daje karnauba-vosak, a kao zamena može poslužiti i vosak vrste . Tvrde koštice mnogih vrsta daju tzv. „biljnu slonova kost”. Azijska vrsta upotrebljava se za dobijanje palminih vlakana, šećera, skroba sago i palminog vina. Od madagaskarske palme i srodnih vrsta izrađuju se rafijina vlakna. i sa Sundskih i Molučkih ostrva daju indijski sago, koji služi za ishranu i u tekstilnoj industriji. Iz plodova palme dobija se jestivo ulje, i td.[6]

Upotreba u ozelenjavanju

Zbog svoje lepote i dekorativnosti palme se često sade kao ukrasno drveće u parkovima i vrtovima u područjima s toplom klimom, gde mogu prezimljavati na otvorenom. Posebno su atraktivne i rado se koriste za drvorede i aleje. U hladnijim krajevima koriste se za ozelenjavanje enterijera,[3] ili se uzgajaju u posudama i preko zime čuvaju u staklenicima.[6]

Tradicija i mitologija

Palme su od pradavnih vremena cijenjene kao ukras, zaklon i okrjepljujuća hrana. U poeziji su simbol savršenstva, lepote, sklada i mudrosti, pa se često i drvo života često prikazuje u obliku palme. Zbog svoje lepote i pravilnosti palmin list je čest ornamentalni ukras u umetnosti Vavilona, starog Egipta, Palestine, Krita... U helenističko doba palma je bila simbol radosti, slavlja i pobede. Kod Grka i Rimljana vojskovođe su pozdravljane palminim granama, kojima je bila izvezena i njegova svečana odeća (toga i tunika). Prema Jevanđelju, narod je palminim granama pozdravio Isusa pri njegovu ulasku u Jerusalim. Kao uspomena na taj događaj tokom liturgije na Cvetnu nedelju nose se palmine grančice. U hrišćanskoj ikonografiji palma je simbol pobede mučenika nad smrću.[6]

Vidi još

Izvori

  1. Arecaceae Bercht. & J. Presl, nom. cons.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 13. 4. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2009. Приступљено 18. 7. 2009.
  2. Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749.
  3. „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 10. 6. 2016.
  4. „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. arkive.org. Wildscreen Arkive. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2016. Приступљено 10. 6. 2016.
  5. „Palme”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 6. 2016.
  6. „Palms”. pacsoa.org.au. PACSOA. Приступљено 9. 6. 2016.
  7. Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  8. Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; . (септембар 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016.
  9. FERRY, M.; GÓMEZ, S. (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Приступљено 5. 5. 2016.
  10. Faleiro, J.R. (септембар 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016.

Literatura

  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749.
  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
  • C. H. Schultz-Schultzenstein (1832). Natürliches System des Pflanzenreichs..., 317. Berlin, Germany.
  • Dransfield J., Uhl N.W., Asmussen C.B., Baker W.J., Harley M.M., Lewis C.E. (2005). "A new phylogenetic classification of the palm family, Arecaceae". Kew Bulletin 60: 559–569. [latest Arecaceae or Palmae classification]
  • Hahn, W.J. 2002. A Molecular Phylogenetic Study of the Palmae (Arecaceae) Based on atpB, rbcL, and 18S nrDNA Sequences. Systematic Botany 51(1): 92–112.

Spoljašnje veze

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.