Damnatio memoriae

је израз на латинском језику који означава забрану сећања, у смислу „протеран из јавне успомене“. То је врста јавне постхумне казне коју је римски сенат могао изрицати поводом издаје или неке друге кривице према Римском царству. Смисао ове казне је био да се избрише сваки траг сећања или сваки траг постојања особе против које је казна изречена.

Фотографија Стаљина са совјетским комесаром Јежовим је ретуширана тако да је Јежов „нестао“ након што је пао у немилост и убијен 1940.

Употреба

је најчешће изрицан против преминулих или убијених римских царева. Сенат је је желео да изрекне против Калигуле, али је Клаудије то спречио. Први цар против кога је изречена био је Нерон[1] и то у епохи Отона и Вителија. После њега, Домицијан. Касније је та судбина задесила и сећање на Комода. По Каракалином наређењу, је изречена против Гете, а касније је сећање и на Елегабала забрањено.

Извори

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.