8. септембар

8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.

Догађаји

септембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 1331 — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.
  • 1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
  • 1565 — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.
  • 1664 — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
  • 1760 — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
  • 1831Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
  • 1856 — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.
  • 1900 — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
  • 1934 — Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934. на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
  • 1926Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
  • 1941 — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
  • 1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
  • 1944 — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
  • 1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
  • 1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај.
  • 1995 — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
  • 1997 — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
  • 1999 — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
  • 2001 — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
  • 2002 — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

Рођења

  • 1157Ричард I Лавље Срце, енглески краљ († 1199).
  • 1621 — Луј II Бурбонски, француски војсковођа.
  • 1778 — Клеменс Брентано, њемачки књижевник.
  • 1779Мустафа IV, султан Османлијског царства.
  • 1799 — Јован Хаџић, српски писац, преводилац и политичар, познат и као Милош Светић.
  • 1830Фредерик Мистрал, француски књижевник и филолог, добитник Нобелове награде за књижевност 1904.
  • 1841Антоњин Дворжак, чешки композитор. († 1904)
  • 1878Алфред Жари, француски драматург и књижевник († 1907).
  • 1887Ђорђе П. Карађорђевић, српски краљевић, најстарији син краља Петра I и кнегиње Зорке, кћери црногорског краља Николе I († 1972).
  • 1904 — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. († 1989)
  • 1925Питер Селерс, енглески глумац. († 1980)
  • 1930Марио Адорф, њемачко-италијански глумац.
  • 1942 — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста.
  • 1944Али Бенфлис, алжирски политичар и државник.
  • 1945 — Винко Пуљић, босанскохерцеговачки кардинал.
  • 1946Бериз Белкић, босанскохерцеговачки политичар.
  • 1946Кшиштоф Кравчyк, пољски певач.
  • 1956Морис Чикс, амерички кошаркаш и тренер.
  • 1970Латрел Спривел, бивши амерички кошаркаш.
  • 1976Јелена Лијашенко, украјинска клизачица.
  • 1984 — Радован Вујовић, српски глумац.
  • 1987Иља Марченко, украјински тенисер.
  • 1989Тим Берлинг Авичи, шведски ди-џеј, музички продуцент и миксер звука († 2018)
  • 1990 — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш.

Смрти

Празници и дани сећања

  • Међународни празници
    • Међународни дан писмености
  • 1731 — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
  • 1991 — Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.
__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.