7. октобар

7. октобар (7.10.) је 280. дан у години по грегоријанском календару (281. у преступној години). До краја године има још 85 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1571Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.
  • 1806Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.
  • 1813 — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.
  • 1879 — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске.
  • 1908 — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната.
  • 1908Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској
  • 1919 — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету.
  • 1940Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
  • 1949 — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.
  • 1959 — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца.
  • 1981 — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.
  • 1985 — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.
  • 1992 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења.
  • 1996 — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.
  • 1997 — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.
  • 2000 — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом.
  • 2000 — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 m високог Монт Евереста.
  • 2001САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.
  • 2003 — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније (САД).

Рођења

  • 13. п. н. е. — Друз Јулије Цезар, римски војсковођа и конзул. († 23. п. н. е.)
  • 1409 — Елизабета Луксембуршка, краљица Немачке, Мађарске, Угарске, Хрватске и Бохемије и војвоткиња Аустрије, супруга Алберта II Хабсбуршког. († 1442)
  • 1471Фредерик I Дански, краљ Данске и Норвешке. († 1533)
  • 1748Карл XIII Шведски, немачки принц и краљ Шведске и Норвешке. († 1818)
  • 1841Никола I Петровић, књаз Црне Горе. († 1921)
  • 1885Нилс Хенрик Давид Бор, дански атомски физичар. († 1962)
  • 1880 — Паул Хаусер, нацистички официр. († 1972)
  • 1888Хенри Е. Волас, амерички политичар. († 1965)
  • 1900Хајнрих Химлер, немачки нацистички вођа. († 1945)
  • 1914Михаило Лалић, југословенски аутор ратне прозе. († 1992)
  • 1917 — Џун Алисон, америчка глумица. († 2006)
  • 1919 — Жорж Диби, француски историчар. († 1996)
  • 1931Дезмонд Туту, јужноафрички надбискуп, борац против апартхејда.
  • 1932 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. († 2017)
  • 1934Улрике Мајнхоф, немачка новинарка и терористкиња. († 1976)
  • 1938 — Ен Хејдон Џоунс, енглеска тенисерка.
  • 1939 — Џон Хопкрофт, амерички научник.
  • 1950 — Џакаја Киквете, танзанијски политичар.
  • 1951 — Енки Билал, француски писац.
  • 1952Владимир Путин, руски политичар, тренутни председник Руске Федерације.
  • 1957 — Фарук Хаџибегић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и тренер.
  • 1959Сајмон Кауел, енглеска телевизијска личност и продуцент.
  • 1964 — Ден Севиџ, амерички писац и новинар.
  • 1968Том Јорк, енглески музичар.
  • 1973 — Сами Хипије, фински фудбалски репрезентативац и тренер.
  • 1973. — Дида, бразилски фудбалер.
  • 1974Руслан Нигматулин, руски фудбалер.
  • 1974. — Карлот Перели, шведска певачица.
  • 1976 — Жилберто Силва, бразилски фудбалски репрезентативац.
  • 1981 — Ана Франић, српска глумица.
  • 1982Џермејн Дефо, енглески фудбалски репрезентативац.
  • 1982 — Роби Џинепри, амерички тенисер.
  • 1987Сем Квери, амерички тенисер.
  • 1988Дијего Коста, шпански фудбалски репрезентативац.
  • 1990 — Себастијан Коатес, уругвајски фудбалер.
  • 1998Трент Александер Арнолд, енглески фудбалер.

Смрти

  • 336 — Папа Марко, католички папа.
  • 929Карло III Прости, француски краљ (* 879)
  • 1488Андреа дел Верокио, је био утицајан италијански вајар, златар и сликар (*1435)
  • 1620 — Станислав Жолкевски, пољски политичар. (* 1547)
  • 1849Едгар Алан По, амерички писац. (* 1809)
  • 1953Аница Савић-Ребац, књижевница, историчарка филозофије, истраживачица хеленске културе, преводитељица, професорка.
  • 1956Кларенс Бирдсеј, амерички проналазач. (* 1886).
  • 1959Марио Ланца, амерички оперски певач и филмски глумац италијанског порекла. (* 1921)
  • 1969 — Леон Сјер, белгијски бициклиста. (* 1888)
  • 1983 — Џорџ О. Ејбел, амерички научник. (* 1927)
  • 1999 — Дејвид Хафман, амерички информатичар. (* 1925)
  • 2001 — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике. (*1957)
  • 2006 — Ана Политковска, новинарка руског дневника Нова Газета. (* 1958)
  • 2009Ирвин Пен, модни фотограф (* 1917).
  • 2010Милка Планинц, секретар ЦК СК Хрватске и седма председница Савезног извршног вијећа СФР Југославије. (* 1924)
  • 2011 — Рамиз Алија, албански политичар. (* 1925)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.