5. фебруар

5. фебруар је тридесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 329 дана (330 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 1573 — Битка код Кршког (1573)
  • 1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске.
  • 1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника.
  • 1792Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.
  • 1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.
  • 1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас.
  • 1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе.
  • 1885Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Слободна Држава Конго".
  • 1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело.
  • 1917 — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.
  • 1958 — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.
  • 1971 — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.
  • 1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.
  • 1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године.
  • 1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.
  • 1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.
  • 1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.
  • 1997
    • Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја.
    • У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.
  • 2001 — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.
  • 2002Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи.
  • 2003Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.
  • 2004 — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
  • 2006
    • Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА.
    • Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.

Рођења

  • 1808 — Карл Шпицвег, немачки сликар, цртач и илустратор. († 1885)
  • 1840 — Џон Бојд Данлоп, шкотски проналазач. († 1921)
  • 1848 — Жорж-Шарл Исманс, француски романописац. († 1907)
  • 1878 — Андре Ситроен, француски инжењер холандског порекла. († 1935)
  • 1884 — Вељко Петровић, књижевник и историчар уметности, председник Матице српске и Српске књижевне задруге, директор Народног музеја у Београду, академик. († 1967)
  • 1894 — Ксенија Атанасијевић, филозоф, је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године. († 1981)
  • 1912Јосип Палада, југословенски и хрватски тенисер. († 1994)
  • 1914Алан Хоџкин, британски физиолог и биофизичар. († 1998)
  • 1915Роберт Хофстатер, амерички физичар. († 1999)
  • 1919Андреас Папандреу, грчки државник и економиста. († 1996)
  • 1925 — Зузана Халупова, српска сликарка наиве словачког порекла. († 2001)
  • 1929 — Фред Синовац, аустријски политичар. († 2008)
  • 1932 — Ћезаре Малдини, италијански фудбалски тренер и фудбалер. († 2016)
  • 1933Милош Милутиновић, бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. († 2003)
  • 1943Нолан Бушнел, амерички инжењер.
  • 1946Шарлот Ремплинг, енглеска глумица.
  • 1948Свен Горан Ериксон, шведски фудбалски тренер.
  • 1948 — Барбара Херши, америчка глумица.
  • 1948 — Том Вилкинсон, британски глумац.
  • 1962Џенифер Џејсон Ли, америчка глумица.
  • 1963 — Горан Јурић, хрватски фудбалер.
  • 1964Лора Лини, америчка глумица.
  • 1965 — Кике Санчез Флорес, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1965 — Георге Хађи, румунски фудбалер.
  • 1966 — Рок Петрович, југословенско-словеначки скијаш. († 1993)
  • 1969Мајкл Шин, британски глумац.
  • 1972 — Мери, крунска принцеза од Данске.
  • 1973 — Трајнтје Остерхојс, холандска певачица.
  • 1975Ђовани ван Бронкхорст, холандски фудбалер.
  • 1976 — Тони Џа, тајландски глумац.
  • 1979 — Мирко Хрговић, хрватски фудбалер.
  • 1979 — Али ел Абдали, саудијски фудбалер.
  • 1980 — Петар Карађорђевић (син Александра II), српски принц.
  • 1982Славиша Павловић, српски писац и песник.
  • 1982 — Родриго Паласио, аргентински фудбалер.
  • 1984Карлос Тевез, аргентински фудбалер.
  • 1985Кристијано Роналдо, португалски фудбалер.
  • 1986Ведран Ћорлука, хрватски фудбалер.
  • 1986 — Секопе Кепу, аустралски рагбиста.
  • 1987 — Линус Омарк, шведски хокејаш на леду.
  • 1987 — Кертис Џерелс, амерички кошаркаш.
  • 1991 — Теренс Рос, амерички кошаркаш.
  • 1992Нејмар, бразилски фудбалер.
  • 1992 — Стефан де Фрај, холандски фудбалер.
  • 1995 — Аднан Јанузај, белгијски фудбалер
  • 1999 — Алегра Пољак, српска фудбалерка.

Смрти

  • 1679Јост фан ден Фундел, холандски писац. (* 1587)
  • 1766 — Леополд Јозеф Даун, аустријски фелдмаршал. (* 1705)
  • 1807 — Пасквале Паоли, корзикански патриота и политичар. (* 1725)
  • 1818Карл XIII Шведски, краљ Шведске. (* 1748)
  • 1881Томас Карлајл, шкотски историчар, филозоф и есејист. (* 1795)
  • 1893 — Тоша Јовановић, српски глумац. (* 1845)
  • 1922 — Кристијан де Вет, бурски генерал и политичар. (* 1854)
  • 1922 — Едуард Славољуб Пенкала, хрватски инжењер и проналазач. (* 1871)
  • 1937 — Лу Андреас-Саломе, немачка филозофкиња руског порекла. (* 1861)
  • 1946Џорџ Арлис, енглески глумац, писац и режисер. (* 1868)
  • 1948 — Јоханес Бласковиц, немачки војни командант. (* 1883)
  • 1969 — Телма Ритер, америчка глумица. (* 1902)
  • 1972 — Меријен Мур, америчка песникиња и књижевна критичарка. (* 1887)
  • 1980 — Стојан Аралица, сликар. (* 1883)
  • 1993Џозеф Лео Менкиевич, амерички режисер, сценариста и продуцент. (* 1909)
  • 1997 — Олга Скригин, филмски монтажер. (* 1927)
  • 1999Невил Бонер, први Абориџанин посланик у аустралијском парламенту. (* 1922)
  • 2000Клод Отан-Лара, француски филмски редитељ. (* 1901)
  • 2008Махареши-Махеш Јоги, творац Трансцеденталне медитације. (* 1918)
  • 2008 — Зоран Антонијевић - Жота, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац Југославије и спортски радник. (* 1945)
  • 2015Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1923)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.