31. јануар

31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
ПУСЧПСН
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
  • 1747 — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.
  • 1808Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.
  • 1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина.
  • 1865Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију.
  • 1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић .
  • 1917Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.
  • 1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.
  • 1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република.
  • 1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.
  • 1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.
  • 1962 — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.
  • 1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.
  • 1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града.
  • 1971
    • Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.
    • У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група "Летећи циркус Монтија Пајтона" је први пут имала наступ на позоришној бини.
  • 1990 — У Москви је отворен амерички ресторанбрзе хране“ „Мекдоналдс“.
  • 1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.
  • 1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.
  • 1998Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.
  • 2001 — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.
  • 2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку.
  • 2002Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.
  • 2006

Рођења

  • 1543Токугава Ијејасу, оснивач и први шогун династије Токугава која је владала Јапаном. († 1616)
  • 1769 — Андре-Жак Гарнерен, француски проналазач падобрана од некрутих материјала. († 1823)
  • 1797Франц Шуберт, аустријски композитор. († 1828)
  • 1819 — Васа Живковић, српски песник и свештеник. († 1891)
  • 1841Лаза Костић, зачетник модерне српске поезије. († 1910)
  • 1865 — Патријарх московски Тихон, био је патријарх московски и све Русије одмах након завршетка Октобарске револуције. († 1925)
  • 1868Теодор Вилијам Ричардс, први је амерички добитник Нобелове награде за хемију 1914. године. († 1928)
  • 1872 — Јане Сандански, македонски револуционар. († 1915)
  • 1881 — Ирвинг Лангмјур, амерички физикохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1932. године. († 1957)
  • 1883 — Емил Војт, некадашњи атлетичар Уједињеног Краљевства, био је први, последњи и једини олимпијски победник у дисциплини трчања на 5 миља, која је постојала само на Олимпијским играма 1908 године у Лондону. († 1978)
  • 1884Теодор Хојс, први председник Западне Немачке после Другог светског рата, 1949 - 1959. године. († 1963)
  • 1902 — Талула Банкхед, америчка глумица. († 1968)
  • 1906 — Бранко Шотра, српски сликар. († 1960)
  • 1911Видовита Ванга, бугарска пророчица. († 1996)
  • 1914 — Епископ Варнава Настић (световно име Војислав Настић), био је епископ СПЦ. († 1964)
  • 1915 — Марко Фотез, позоришни редитељ, театролог и књижевник. († 1976)
  • 1922 — Џоан Дру, америчка глумица. († 1996)
  • 1928 — Душан Џамоња, југословенски вајар, члан САНУ. († 2009)
  • 1929
  • 1932 — Томислав Калоперовић, српски фудбалер и тренер. († 2002)
  • 1933 — Бернардо Провенцано, италијански члан мафије и први човек Коза ностре до 2006. године када је ухапшен. († 2016)
  • 1935Кензабуро Ое, јапански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност.
  • 1937
    • Филип Глас, амерички композитор класичне музике.
    • Иван Клајн, српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
  • 1938Беатрикс од Холандије, некадашња холандска краљица.
  • 1943 — Шпела Розин, словеначка филмска глумица.
  • 1947 — Кен Вилбер, амерички интегрални филозоф.
  • 1948 — Феђа Стојановић, српски глумац.
  • 1955 — Вирђинија Рузич, бивша румунска тенисерка.
  • 1956
    • Гвидо ван Росум, холандски програмер, аутор програмског језика Пајтон.
    • Стефан Мајевски, пољски фудбалски тренер, некадашњи одбрамбени фудбалер.
  • 1960 — Жељко Штурановић, црногорски политичар.
  • 1964 — Џеф Ханеман, је био амерички гитариста и оснивал треш метал састава Слејер. (†2013)
  • 1965 — Влада Стошић, српски фудбалер.
  • 1966
    • Декстер Флечер, британски глумац.
    • Јирки Јухани Јервилехто, бивши фински возач Формуле 1.
  • 1969 — Данијел Модер, амерички камерман, сценариста и директор фотографије, муж америчке глумице Џулије Робертс.
  • 1970 — Мини Драјвер, енглеска глумица.
  • 1971 — Патрисија Веласкез, венецуеланска глумица.
  • 1973 — Порша де Роси, аустралијско-америчка глумица.
  • 1977Кери Вошингтон, америчка глумица.
  • 1979 — Милан Васић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
  • 1980 — Сергеј Федоровцев, руски олимпијски шампион у веслању у дисциплини четверац скул.
  • 1981Џастин Тимберлејк, амерички поп певач и глумац.
  • 1982
  • 1983Фабио Кваљарела, италијански фудбалер.
  • 1984 — Џереми Воринер, амерички олимпијски и светски шампион у атлетици.
  • 1985
    • Каломира, грчка поп певачица.
    • Новак Мартиновић, српски фудбалер.
  • 1989
    • Џоана Аткинс, америчка атлетичарка.
    • Наталија Дуко, чилеанска атлетичарка.
  • 1997 — Донте Дивинћенцо, амерички кошаркаш.

Смрти

  • 1418Мирча I Старији, био је један од најважнијих кнежева Влашке. (р. 1355)
  • 1606Гај Фокс, енглески војник и завереник.
  • 1729 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. (р. 1659)
  • 1828 — Александрос Ипсилантис, вођа грчког отпора против Османског царства. (р. 1792)
  • 1898 — Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила и Марије Бергхаус. (р. 1849)
  • 1933Џон Голсворди, енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. године. (р. 1867)
  • 1933 — Алфредо Салафија професор хемије са Сицилије, стручњак за балсамовање и препарирање животиња. (р. 1867)
  • 1943 — Малчи Белич југословенски народни херој из Словеније. (р. 1908)
  • 1956Александер Милн, енглески писац. (р. 1882)
  • 1962 — Петар (Пјер) Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста. (р. 1890)
  • 1966 — Драгиша Недовић, српски композитор, музичар и текстописац народне музике. (†1916)
  • 1972 — Хана Машкова, чехословачка клизачица у уметничком клизању . (р. 1949)
  • 1974Семјуел Голдвин, амерички филмски продуцент, један од оснивача компаније ”Метро-Голдвин-Мајер”. (р. 1882)
  • 1988 — Недељко Гвозденовић, сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик. (р. 1902)
  • 1991Џон Бардин, амерички научник, добитник две Нобелове награде за физику, 1956. и 1972. године. (р. 1908)
  • 1994 — Томанија Ђуричко, српска глумица. (р. 1914)
  • 1996
    • Мартин Јонаш, сликар-наивац, оснивач прве сеоске галерије слика у Ковачици. (р. 1924)
    • Драган-Бата Огњеновић, каратиста, репрезентативац, професионални првак Европе у фул-контакту и првак света у кик-боксу. (р. 1958)
  • 1997Света Лукић, књижевник и књижевни критичар, уредник ТВ Београд. (р. 1931)
  • 1999 — Бариш Манчо, турски рок певач. (р. 1943)
  • 2001 — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (р. 1923)
  • 2009 — Ингемар Јохансон, шведски боксер, професионални првак света у тешкој категорији. (р. 1932)
  • 2014Миклош Јанчо, мађарски филмски редитељ и сценариста. (р. 1921)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.