30. јун

30. јун (30. 6) јест 181. дан године по грегоријанском календару (182. у преступној години). До краја године има још 184 дана.

јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

Догађаји

  • 1520 — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II.
  • 1559 — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II.
  • 1859 — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.
  • 1876 — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.
  • 1908 — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи.
  • 1913 — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.
  • 1930 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје.
  • 1934 — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева”, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
  • 1936 — Етиопски цар Хајле Селасије упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.
  • 1941 — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда.
  • 1943 — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион.
  • 1944 — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском Мосту.
  • 1948 — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа.
  • 1950 — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.
  • 1960 — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.
  • 1962 — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.
  • 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.
  • 1971 — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
  • 1974 — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу.
  • 1989 — Судански генерал Омар ел Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија.
  • 1995 — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.
  • 1996 — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.
  • 1997 — Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе.
  • 1999 — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент.
  • 2001
    • Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве „Геј параде” у Србији.
    • Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа”. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.
    • Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после „Хладног рата” и прекида односа који су трајали 20 година.
  • 2003 — Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду.
  • 2004 — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.

Рођења

  • 1470 — Шарл VIII, краљ Француске. († 1498)
  • 1893 — Валтер Улбрихт, лидер немачких комуниста. († 1973)
  • 1929 — Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац. († 2015)
  • 1962 — Предраг Бјелац, српски глумац.
  • 1963 — Владимир Вермезовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1963Ингви Малмстин, шведски музичар, најпознатији као гитариста.
  • 1965 — Мич Ричмонд, амерички кошаркаш.
  • 1966 — Мајк Тајсон, амерички боксер.
  • 1966 — Мартон Чокаш, новозеландски глумац.
  • 1971 — Моника Потер, америчка глумица.
  • 1975 — Ралф Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.
  • 1978 — Јелена Ступљанин, српска глумица.
  • 1982 — Лизи Каплан, америчка глумица.
  • 1983Шерил Фернандез-Версини, енглеска музичарка.
  • 1984 — Иван Кољевић, црногорски кошаркаш.
  • 1985Мајкл Фелпс, амерички пливач.
  • 1990 — Јака Блажич, словеначки кошаркаш.
  • 1990 — Душан Лајовић, српски тенисер.
  • 1992 — Јована Стевановић, српска одбојкашица.
  • 1993 — Едита Арадиновић, српска певачица.
  • 1994 — Стефан Фундић, српски кошаркаш.

Смрти

  • 1938 — Милан Ракић, српски писац, позоришни критичар и дипломата (* 1876)
  • 1974 — Алберта Кинг, мајка Мартина Лутера Кинга (* 1904)
  • 1983 — Боро Андов, македонски писац (* 1920)
  • 1987 — Федерико Момпу, шпански композитор и пијаниста (* 1893)
  • 1995 — Филис Хајман, америчка певачица (* 1949)
  • 2001 — Чет Аткинс, легендарни кантри-гитариста (* 1924)
  • 2017 — Симон Веј, француска политичарка и адвокатица (* 1927)
  • 2019 — Борка Павићевић, српски драматург, колумниста и културни активиста (* 1947)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.