3. јул

3. јул (3.7.) је 184. дан године по грегоријанском календару (185. у преступној години). До краја године има још 181 дана.

Догађаји

јул
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 321 — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.
  • 1583 — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни.
  • 1608 — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек.
  • 1775 — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.
  • 1848 — Покренут аустријски дневни лист Штампа ().
  • 1849 — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX.
  • 1866 — Пруска војска под командом Хелмута фон Молтека је у бици код Садове поразила аустријску војску под командом Лудвига фон Бенедека.
  • 1881 — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира.
      • Почела изградња Српских железница
  • 1940Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.
  • 1944совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
  • 1954 — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.
  • 1962Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти.
  • 1969 — Један од оснивача енглеске рок групе „РолингстонсБрајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.
  • 1972Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш).
  • 1987 — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију.
  • 1988 — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.
  • 1995 — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.
  • 1996 — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат.
  • 2001.
    • Руски авионТупољев Ту-154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде.
    • На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

Рођења

  • 419Валентинијан III, западноримски цар († 455)
  • 1423Луј XI, француски краљ. († 1483)
  • 1854Леош Јаначек, чешки композитор. († 1928)
  • 1883Франц Кафка, аустријски писац. († 1924)
  • 1898 — Михаило Андрејевић, југословенски фудбалски званичник и лекар. († 1989)
  • 1914 — Олга Поповић-Дедијер лекарка и учесница Народноослободилачке борбе. († 1943)
  • 1937 — Милован Данојлић, српски писац.
  • 1939 — Љубивоје Ршумовић, српски песник.
  • 1953 — Драган Великић, српски писац.
  • 1953 — Нада Топчагић, српска певачица.
  • 1960 — Винс Кларк, енглески музичар.
  • 1961 — Чедомир Јаневски, македонски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1962 — Томас Гибсон, амерички глумац и редитељ.
  • 1962Том Круз, амерички глумац и продуцент.
  • 1964 — Јардли Смит, америчка глумица.
  • 1965 — Кони Нилсен, данска глумица.
  • 1968 — Уликс Фехмиу, српски глумац.
  • 1970 — Зоран Стевановић, српски кошаркаш.
  • 1971Џулијан Асанж, аустралијски новинар, оснивач интернет сајта Викиликс.
  • 1971 — Бенедикт Вонг, енглески глумац.
  • 1971 — Гаврило Пајовић, црногорски кошаркаш.
  • 1972 — Владимир Кецмановић, српски писац и сценариста.
  • 1972Маја Петрин, хрватска глумица. († 2014)
  • 1973 — Патрик Вилсон, амерички глумац и музичар.
  • 1973 — Олафур Стефансон, исландски рукометаш.
  • 1975Вук Јеремић, српски политичар и дипломата, министар спољних послова Србије (20072012), председник Генералне скупштине Уједињених нација (20122013).
  • 1980 — Боштјан Нахбар, словеначки кошаркаш.
  • 1983 — Ристо Лакић, црногорски фудбалер.
  • 1986Оскар Устари, аргентински фудбалски голман.
  • 1987Себастијан Фетел, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1, четвороструки шампион света.
  • 1989 — Кени Габријел, амерички кошаркаш.
  • 1990 — Фабио Ару, италијански бициклиста.
  • 1990 — Ненад Крстичић, српски фудбалер.
  • 1991Анастасија Пављученкова, руска тенисерка.

Смрти

Празници и дани сећања

    __SUB_LEVEL_SECTION_4__

    Види још

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__

    Референце

      __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
      This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.