3. октобар

3. октобар (3. 10) 276. је дан у години по грегоријанском календару (277. у преступној години). До краја године има још 89 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја.
  • 382 — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.
  • 1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.
  • 1824 — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.
  • 1866 — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.
  • 1906 — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.
  • 1929Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.
  • 1932Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.
  • 1938 — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ
  • 1944 — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији
  • 1952Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
  • 1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.
  • 1981 — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.
  • 1989 — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.
  • 1991 — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.
  • 1993 — У Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
  • 1995 — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.
  • 1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
  • 1999
    • Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.
    • У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега.
    • Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.
  • 2001 — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.
  • 2010 — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

Рођења

  • 1791 — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник, претеча српски романтичара и Његошев учитељ. (†1847)
  • 1888Карл фон Осјецки, немачки новинар, добитник Нобелове награде за мир 1935.
  • 1895Сергеј Александрович Јесењин, руски песник. (†1925)
  • 1897Луј Арагон, француски писац. (†1982)
  • 1911 — Љубиша Броћић, српски фудбалски тренер који је тренирао 11 клубова (међу којима су најпознатији Црвена звезда, Јувентус, Барселона, ПСВ Ајндховен) и 7 репрезентација. (†1995)
  • 1915 — Бранко Крсмановић, револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, народни херој Југославије. (†1941)
  • 1939Велибор Васовић, српски фудбалер и тренер. (†2002)
  • 1954 — Стиви Реј Вон, амерички гитариста
  • 1954Бранко Цикатић, хрватски кикбоксер.
  • 1955 — Жељко Самарџић, српски певач.
  • 1964Клајв Овен, енглески глумац.
  • 1969Гвен Стефани, америчка певачица.
  • 1973 — Љубомир Врањеш, шведски рукометни репрезентативац и тренер.
  • 1978 — Клаудио Пизаро, перуански фудбалски репрезентативац.
  • 1952Јосип Куже, хрватски фудбалски тренер. (†2013)
  • 1980Иван Турина, хрватски фудбалер. (†2013)
  • 1981Златан Ибрахимовић, шведски фудбалер.
  • 1983 — Фред, бразилски фудбалски репрезентативац.
  • 1986Џексон Мартинез, колумбијски фудбалер.
  • 1988ASAP Rocky, репер.

Смрти

  • 1226Фрањо Асишки, италијански фратар, (*1182)
  • 1796 — Махмуд-паша Бушатлија, скадарски паша.
  • 1931 — Карл Нилсен, дански композитор. (*1865)
  • 1999 — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. (*1921)
  • 1976Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (*1906)
  • 1977 — Велибор Глигорић, српски књижевник и позоришни критичар и историчар књижевности. (*1899)
  • 2004Џенет Ли, америчка глумица позната по улози Хичкоковом филму "Психо" (*1927)
  • 2018Леон М. Ледерман, амерички физичар (*1922)
__SUB_LEVEL_SECTION_3__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.