3. мај

3. мај (03.05) је 123. дан у години по грегоријанском календару (124. у преступној години). До краја године има још 242 дана.

Догађаји

мај
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 1494 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.
  • 1500 — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.
  • 1791Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.
  • 1814Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I
  • 1841Нови Зеланд проглашен за британску колонију.
  • 1895 — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.
  • 1921 — Основана провинција Северна Ирска.
  • 1922 — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице".
  • 1936 — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.
  • 1939 — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.
  • 1945 — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.
  • 1946 — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.
  • 1968 — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.
  • 1971Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.
  • 1991 — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.
  • 1992 — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.
  • 1996 — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.
  • 1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.
  • 2003 — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

Рођења

  • 1367Хенри IV, енглески краљ. († 1413)
  • 1469Николо Макијавели, италијански државник и историчар. († 1527)
  • 1678 — Амаро Парго, познати шпански корсар. († 1747)
  • 1748Емануел Жозеф Сиеј, француски политичар.
  • 1886Марсел Дипре, француски композитор и књижевник.
  • 1898Голда Меир, израелска државница. (†1978)
  • 1902Алфред Кастлер, француски физичар. († 1984)
  • 1917Киро Глигоров, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Први председник самосталне Републике Македоније. († 2012)
  • 1919Пит Сигер, амерички музичар и активиста
  • 1921Шугер Реј Робинсон, амерички професионални боксер, првак света
  • 1922 — Милорад Марковић, југословенски и српски директор фотографије. († 2018)
  • 1925 — Оливера Марковић, српска глумица. († 2011)
  • 1931Алдо Роси, италијански архитект
  • 1933Џејмс Браун, амерички соул музичар.
  • 1934Жорж Мустаки, грчки кантаутор и певач француских шансона
  • 1961 — Милорад Мандић, српски глумац. († 2016)
  • 1961Стив Мекларен, енглески фудбалски тренер.
  • 1963Џеф Хорначек, амерички кошаркаш.
  • 1973Михаел Рајзигер, холандски фудбалер.
  • 1981Муриљо Ендреш, бразилски одбојкаш.
  • 1985Езекијел Лавеци, аргентински фудбалски репрезентативац.
  • 1986 — Пом Клементиф, канадско-француска глумица.
  • 1997 — Ивана Јоровић, српска тенисерка.

Смрти

  • 1270Бела IV, један од највећих владара средњовековне Угарске. (* 1206)
  • 1481Мехмед II Освајач, османски султан. (* 1432)
  • 1856Адолф Адам, француски композитор. (*1803)
  • 1898 — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (*1847)
  • 1916Падрејг Пирс, вођа Ускршњег устанка. (* 1879)
  • 1998 — Гојко Шушак, хрватски политичар. (* 1945)
  • 2012 — Ненад Шарић Брада, хрватски музичар. (* 1947)
  • 2015 — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман. (* 1950)
  • 2016Јадранка Стојаковић, југословенска кантауторка. (* 1950)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.