29. септембар

29. септембар (29.9.) је 272. дан у години по грегоријанском календару (273. у преступној години). До краја године има још 93 дана.

Догађаји

септембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 480. п. н. е.Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса.
  • 61. п. н. е.Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима.
  • 1227Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат.
  • 1273 — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством.
  • 1399 — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.
  • 1739 — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.
  • 1911Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.
  • 1923 — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.
  • 1938 — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.
  • 1940Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.
  • 1941 — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.
  • 1957 — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.
  • 1958 — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.
  • 1967Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.
  • 1970 — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.
  • 1972Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.
  • 1979
    • Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину.
    • Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“.
  • 1988 — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.
  • 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.
  • 1993 — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.
  • 1994 — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске.
  • 1999 — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином.
  • 2000 — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.
  • 2001 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

Рођења

Смрти

  • 1560Густав Васа, краљ Шведске (* 1496)
  • 1833Фернандо VII од Шпаније, краљ Шпаније (* 1784)
  • 1839 — Фридрих Мос, немачки геолог/минералог (* 1773)
  • 1902Емил Зола, француски писац (* 1840)
  • 1908 — Мачадо де Асис, најзначајнији писац бразилске књижевности (* 1839)
  • 1913Рудолф Дизел, немачки инжењер који је открио мотор са унутрашњивам сагоревањем (* 1858)
  • 1930Иља Рјепин, руски сликар (* 1844)
  • 1937 — Ернст Хопенберг, немачки пливач, двоструки олимпијски победник (* 1878)
  • 1937 — Реј Јури, амерички атлетичар, осмоструки олимпијски победник (* 1873)
  • 1991 — Милан Тепић, мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије (* 1957)
  • 1997Рој Ликтенстајн, амерички сликар (* 1923).
  • 2000Пјер Трудо, канадски премијер (* 1919)
  • 2010 — Војислав Воки Костић, српски композитор и писац (* 1931)
  • 2010Жорж Шарпак, пољско-француски физичар и нобеловац (* 1924)
  • 2011 — Вера Вељков-Медаковић, пијанисткиња и клавирски педагог. (* 1923)
  • 2012Ебе Камарго, бразилска телевизијска водитељка, глумица и певачица (* 1929)
  • 2013 — Шри Сатја Нарајан Гоенка, водећи лаички учитељ Випасана медитације (* 1924)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.