27. јун

27. јун (27.6.) је 178. дан године по грегоријанском календару (179. у преступној години). До краја године има још 187 дана.

Догађаји

јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1693Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.
  • 1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.
  • 1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
  • 1844Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис.
  • 1905 — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Оклопњача Потемкин“.
  • 1908 — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.
  • 1932 — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.
  • 1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом.
  • 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.
  • 1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.
  • 1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.
  • 1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.
  • 1976
    • Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула.
    • Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
  • 1986Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.
  • 1987 — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији.[1]
  • 1990 — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо.
  • 1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА.
  • 1993САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
  • 1997
    • Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
    • На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.
  • 1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.
  • 2000
    • На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића.
    • Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.
  • 2001 — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.
  • 2004 — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

Рођења

  • 1462Луј XII, краљ Француске. († 1515)
  • 1550Шарл IX, краљ Француске. († 1574)
  • 1869Ема Голдман, литванска анархисткиња. († 1940)
  • 1876 — Иван Сарић, пионир ваздухопловства, атлетичар, рвач, бициклиста. († 1966)
  • 1931Мартинус Велтман, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику.
  • 1942 — Видосав Стевановић, српски књижевник, сценариста, драматург и публициста.
  • 1946 — Мирољуб Лешо, југословенски и српски глумац. († 2019)
  • 1953 — Тања Бошковић, српска глумица.
  • 1955Изабел Ађани, француска глумица.
  • 1955 — Младен Андрејевић, српски глумац.
  • 1960 — Крејг Хоџиз, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1969 — Гала Виденовић, српска глумица.
  • 1975Тоби Магвајер, амерички глумац и продуцент.
  • 1977Раул Гонзалез, шпански фудбалер.
  • 1983 — Никола Ракочевић, српски глумац.
  • 1984 — Клои Кардашијан, амерички модел.
  • 1984 — Хосе Холевас, грчки фудбалер.
  • 1985Светлана Кузњецова, руска тенисерка.
  • 1985Нико Розберг, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.

Смрти

  • 1458Алфонсо V, краљ Арагоније, Сицилије, Сардиније, Корзике, Валенције и Мајорке и од 1442. и краљ Напуља. (* 1396)
  • 1829Џејмс Смитсон, енглески хемичар. (*око 1765)
  • 1844Џозеф Смит, оснивач покрета Светаца последњих дана. (* 1805)
  • 1910 — Петар Убавкић, српски вајар и сликар, родоначелник српског вајарства. (* 1852)
  • 1987 — Ратко Дугоњић, правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. (* 1916)
  • 1989Алфред Џ. Ајер, енглески филозоф. (* 1910)
  • 1992Михаил Таљ, совјетско-латвијски шаховски велемајстор. (* 1936)
  • 1999 — Јоргос Пападопулос, лидер грчке војне хунте. (* 1919)
  • 2001Џек Лемон, амерички глумац. (* 1925)
  • 2017 — Душан Батаковић, српски историчар и дипломата. (* 1957)
  • 2017 — Питер Л. Бергер, амерички социолог. (* 1929)

Празници и дани сећања

Референце

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.