26. октобар

26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1377 — Босански бан Твртко Котроманић се крунисао са краља.
  • 1596 — Османска војска султана Мехамеда III је поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана у бици код Керестеца.
  • 1863 — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету.
  • 1863 — У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.
  • 1861 — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел.
  • 1881 — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну.
  • 1896 — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније.
  • 1905 — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност по Норвешке са краљем Хоконом VII.
  • 1905 — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).
  • 1911 — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.
  • 1917Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.
  • 1954 — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије.
  • 1955 — Генерал Нго Дин Зјем прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963.
  • 1955 — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.
  • 1961Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде.
  • 1972 — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.
  • 1976 — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.
  • 1986 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 1994Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.
  • 1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале.
  • 1999 — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.
  • 2000 — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.
  • 2001 — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001.
  • 2001 — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.
  • 2002 — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

Рођења

  • 1431 — Еркол I од Есте, италијански војвода. († 1505)
  • 1684 — Курт Шверин, пруски фелдмаршал. († 1757)
  • 1685Ђузепе Доменико Скарлати, италијански композитор. († 1757)
  • 1759Жорж Жак Дантон, један од вођа Француске револуције. († 1794)
  • 1800Хелмут фон Молтке Старији, немачки фелдмаршал. († 1891)
  • 1802 — Мигел I од Португалије, краљ Португалије. († 1866)
  • 1842Василиј Васиљевич Верешчагин, руски сликар. († 1904)
  • 1846 — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији. († 1925)
  • 1849 — Фердинанд Георг Фробенијус, немачки математичар. († 1917)
  • 1854 — Ксавер Шандор Ђалски је био хрватски књижевник. († 1935)
  • 1880 — Андреј Бели, руски књижевник. († 1934)
  • 1881 — Луј Бастјен, француски бициклиста и мачевалац. († 1963)
  • 1883 — Пол Пилгрим, амерички спортиста. († 1958)
  • 1884 — Вилијам Хогенсон, амерички атлетичар. († 1965)
  • 1893Милош Црњански, књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. († 1977)
  • 1911 — Махалија Џексон, америчка певачица. († 1972)
  • 1912 — Дон Сигел, амерички режисер и продуцент. († 1991)
  • 1916Франсоа Митеран, француски политичар. († 1996)
  • 1919Мохамед Реза Пахлави, последњи ирански шах. (†1980)
  • 1934 — Милић Станковић - Милић од Мачве, сликар и књижевник (†2000)
  • 1941 — Коста Чавошки, српски правник и професор.
  • 1942Боб Хоскинс, британски глумац. († 2014)
  • 1942. — Зденко Руњић, хрватски композитор. († 2004)
  • 1947Хилари Клинтон, америчка политичарка и правница.
  • 1949Зоран Славнић, српски кошаркаш, тренер и селектор репрезентације.
  • 1952Лазар Ристовски, српски глумац.
  • 1956Раде Залад, српски фудбалер и тренер.
  • 1958 — Ксенија Јанковић, виолончелисткиња.
  • 1959Ево Моралес, боливијски политичар.
  • 1961Мануел Естијарте, шпански ватерполиста.
  • 1961. — Ухуру Кенијата, кенијски политичар.
  • 1968Роберт Јарни, хрватски фудбалер и тренер.
  • 1968 — Јосип Вранковић, хрватски кошаркашки играч и тренер.
  • 1973 — Сет Макфарлан, амерички глумац, аниматор, комичар, писац, продуцент, режисер, певач и композитор.
  • 1975Ален Мешановић, босански фудбалер и тренер.
  • 1980 — Кристијан Киву, румунски фудбалски репрезентативац.
  • 1980 — Ник Колисон, амерички кошаркаш.
  • 1983Дмитриј Сичев, руски фудбалски репрезентативац.
  • 1984 — Џеферсон Фарфан , перуански фудбалер.
  • 1984. — Саша Коен, америчка клизачица.
  • 1985Андреа Барњани, италијански кошаркаш.
  • 1985. — Киран Рид, новозеландски рагбиста.
  • 1985. — Монта Елис, амерички кошаркаш.
  • 1986 — Уве Генсхајмер, немачки рукометни репрезентативац.
  • 1996 — Данило Пантић, српски фудбалер.

Смрти

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.