25. јул

25. јул (25.7.) је 206. дан године по грегоријанском календару (207. у преступној години). До краја године има још 159 дана.

Догађаји

јул
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 306 — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора.
  • 1261 — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ, чиме је престало да постоји Латинско царство.
  • 1593 — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католицизам.
  • 1712 — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.
  • 1848Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.
  • 1878 — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон.
  • 1893 — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море.
  • 1898 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша.
  • 1898Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД.
  • 1907Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље.
  • 1909 — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.
  • 1917 — Холанђанка Мата Хари је осуђена на смрт под оптужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.
  • 1934Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса.
  • 1943 — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља.
  • 1952 — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.
  • 1956 — У судару италијанског и шведског брода "Андреа Дорија" и " Стокхолм" испред обале САД у Атлантском океану погинуле 52 особе.
  • 1957Тунис је постао република, а за првог председника је изабран Хабиб Бургиба.
  • 1963СССР, САД и Уједињено Краљевство закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
  • 1968Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.
  • 1982 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел.
  • 1991 — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме.
  • 1992Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
  • 1994 — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.
  • 1995Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.
  • 2000 — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.
  • 2001 — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења.
  • 2002 — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917.
  • 2011 — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

Рођења

  • 1848Артур Џејмс Балфор, британски политичар и државник. († 1930)
  • 1894Гаврило Принцип, члан тајне организације Млада Босна. († 1918)
  • 1905Елијас Канети, бугарски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1981). († 1994)
  • 1920Розалинд Френклин, енглески научник. († 1958)
  • 1956Френсис Арнолд, амерички хемијски инжењер.
  • 1967Мет Лебланк, амерички глумац.
  • 1974 — Адријана Јанић, америчка глумица и ТВ водитељка
  • 1976Јовица Тасевски - Етернијан, македонски песник, есејиста и књижевни критичар.
  • 1982 — Марко Бркић, српски кошаркаш.
  • 1982 — Бред Ренфро, амерички глумац. († 2008)
  • 1983Ненад Крстић, српски кошаркаш.
  • 1984 — Лукас Маврокефалидис, грчки кошаркаш.
  • 1985 — Џејмс Лаферти, амерички глумац.
  • 1986Хулк, бразилски фудбалер.
  • 1988Иван Обрадовић, српски фудбалер.
  • 1988 — Уго Филипе Оливеира, португалски фудбалер.
  • 1989 — Бредли Вонамејкер, амерички кошаркаш.
  • 1989 — Стефан Петрушић, српски певач.
  • 1991 — Брендон Дејвис, амерички кошаркаш.
  • 1991 — Ђорђе Стојковић, српски глумац.
  • 1994 — Бјанка Буша, српска одбојкашица.
  • 1995 — Карло Жганец, хрватски кошаркаш.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.