25. мај

25. мај (25.5) је 145. дан године по грегоријанском календару (146. у преступној години). До краја године има још 220 дана.

Догађаји

мај
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања.
  • 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816.
  • 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.
  • 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности.
  • 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.
  • 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит.
  • 1923Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем.
  • 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.
  • 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.
  • 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга.
  • 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел.
  • 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
  • 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри.
  • 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион "DC-10" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.
  • 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.
  • 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
  • 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије.
  • 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945—46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши.
  • 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства.
  • 1995
    • Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна.
    • У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено.
  • 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила.
  • 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу.
  • 2001
    • Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље.
    • Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.
  • 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.
  • 2004 — Шеф УНМИКХари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

Рођења

  • 1803Ралф Валдо Емерсон, амерички песник, есејист и духовни вођа трансценденталиста. († 1882)
  • 1848 — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба. († 1916)
  • 1856Луј Франше д' Епере, француски маршал. († 1942)
  • 1875 — Теодор Тарановски, руски правник и историчар. († 1936)
  • 1887 — Драгиша Брашован, српски архитект, један од пионира српске модерне архитектуре. († 1965)
  • 1889Игор Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера. († 1972)
  • 1914 — Слободан Принцип Сељо, народни херој Југославије († 1942)
  • 1921Џек Стајнбергер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.
  • 1922 — Енрико Берлингуер, лидер италијанских комуниста. († 1922)
  • 1969 — Ен Хејч, америчка глумица, режисерка и сценаристкиња.
  • 1971 — Џастин Хенри, амерички глумац.
  • 1972Октејвија Спенсер, америчка глумица и филмска продуценткиња.
  • 1973 — Моли Симс, америчка глумица и модел
  • 1976Килијан Мерфи, ирски глумац.
  • 1983 — Марселињо Уертас, бразилско-италијански кошаркаш.
  • 1984 — Карла Кокс, чешка порнографска глумица.
  • 1984 — Унур Бирна Вилхјаулмсдоутир, Мис Исланда и Мис света 2005. године.
  • 1985 — Демба Ба, сенегалски фудбалер.
  • 1987 — Сања Дамњановић, српска рукометашица.
  • 1990 — Немања Милић, српски фудбалер.
  • 1993 — Норман Пауел, амерички кошаркаш.
  • 1999 — Брек Бесинџер, америчка глумица.
  • 1999 — Тијана Филиповић, српска фудбалерка.
  • 2000 — Ли Џенг, кинески скакач у воду.

Смрти

  • 1939 — Френк Дајсон, енглески астроном. (* 1868)
  • 1943 — Ђурђелина Ђука Динић, текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (* 1914)
  • 1995Крешимир Ћосић, југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. (* 1948)
  • 2000Франсис Ледерер, чешки позоришни и филмски глумац. (* 1899)
  • 2001 — Алберто Корда, кубански фотограф. (* 1928)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.