24. јул

24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.

Догађаји

јул
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1567Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.
  • 1701Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.
  • 1704 — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.
  • 1783Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат.
  • 1799Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.
  • 1804 — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.
  • 1824 — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД.
  • 1866Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата.
  • 1883Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.
  • 1923 — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
  • 1943 — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.
  • 1946 — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.
  • 1967 — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.
  • 1972 — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе.
  • 1974 — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.
  • 1976 — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.
  • 1981 — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.
  • 1990 — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.
  • 1993 — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.
  • 1995 — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи.
  • 1996 — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.
  • 1999 — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.
  • 2001СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.
  • 2003 — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.
  • 2013 — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

Рођења

  • 1783Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник. (†1830)
  • 1802Александар Дима Отац, француски писац. († 1870)
  • 1803Адолф Адам, француски композитор. (†1856)
  • 1828Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар. († 1889)
  • 1854 — Константин Јиречек, чешки историчар. († 1918)
  • 1897 — Франо Кршинић, југословенски и хрватски вајар. († 1982)
  • 1928 — Иван Штраус, босанскохерцеговачки архитекта. († 2018)
  • 1930 — Предраг Ивановић, трубач, композитор и аранжер († 2010)
  • 1947 — Предраг Ејдус, српски глумац († 2018)
  • 1968 — Драган Шутановац, српски политичар.
  • 1969Џенифер Лопез, америчака певачица.
  • 1969Рик Фокс, канадски кошаркаш и глумац.
  • 1974Харис Бркић, бивши југословенски кошаркаш. (†2000)
  • 1977 — Оливера Јевтић, српска атлетичарка, европска шампионка
  • 1985 — Лукаш Росол, чешки тенисер.

Смрти

  • 1862Мартин ван Бјурен, амерички политичар. (*1782).
  • 1925 — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији.
  • 1941 — Рудолф Рамек, аустријски политичар.
  • 1974Џејмс Чедвик, енглески физичар. (*1891).
  • 1980Питер Селерс, британски филмски глумац, комичар.
  • 1991Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, нобеловац.
  • 2000 — Клод Соте, француски филмски редитељ, оскаровац.
  • 2011 — Милан Делчић Делча, српски музичар, драматург и концептуални уметник. (*1960)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.