23. јул

23. јул (23.7.) је 204. дан године по грегоријанском календару (205. у преступној години). До краја године има још 161 дана.

Догађаји

јул
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1759Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.
  • 1828Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином.
  • 1840Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом.
  • 1914Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији.
  • 1920 — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
  • 1942 — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом.
  • 1942 — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
  • 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника.
  • 1952 — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом.
  • 1952 — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније.
  • 1967 — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено.
  • 1974 — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.
  • 1982 — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985.
  • 1983 — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље.
  • 1991Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести.
  • 1995Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету.
  • 1995Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева.
  • 1996 — У Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине.
  • 1997Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.
  • 1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.
  • 1999 — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).[1]
  • 2000Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака.
  • 2001 — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона.
  • 2007 — Први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

Рођења

  • 1892Хаиле Селасије I, етиопски цар од 1930. († 1975)
  • 1906Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар и Нобеловац. († 1998)
  • 1931Виктор Корчној, руски шаховски велемајстор, један од најбољих шахиста 20. века. († 2016)
  • 1938 — Рони Кокс, амерички глумац и певач.
  • 1950Рамон Квирога, аргентински-перуански фудбалски репрезентативац.
  • 1957Никос Галис, грчки кошаркаш.
  • 1963Слободан Боба Живојиновић српски тенисер.
  • 1968Гери Пејтон, амерички кошаркаш.
  • 1968Елден Кембел, амерички кошаркаш.
  • 1974 — Морис Грин, амерички атлетичар.
  • 1975Алесио Такинарди, италијански фудбалер.
  • 1975 — Марио Токић, хрватски фудбалер.
  • 1937Драга Стајмечич-Поковец, југословенска и словенска атлетичарка. (†2015).
  • 1981Дарио Дамјановић, босански фудбалер.
  • 1981Јарко Нијеминен, фински тенисер.
  • 1984Валтер Гаргано, уругвајски фудбалер.
  • 1984Брендон Рој, амерички кошаркаш.
  • 1985Реналдас Сеибутис, литвански кошаркаш.
  • 1987Луиз Густаво, бразилски фудбалски репрезентативац.

Смрти

  • 1757Доменико Скарлати, италијански композитор, виртуоз на чембалу. (* 1685)
  • 1875 — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину која је ушла у широку употребу. (* 1811)
  • 1885Јулисиз Симпсон Грант, амерички генерал и државник. (* 1822)
  • 1916Вилијам Ремзи, шкотски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1904. (* 1852)
  • 1937Варнава (Настић), патријарх Српске православне цркве од 1930 до 1937 (* 1880)
  • 1942 — Валдемар Поулсен, дански инжењер. (* 1869)
  • 1948 — Дејвид Ворк Грифит, амерички филмски режисер и продуцент. (* 1875)
  • 1986 — Марко Челебоновић, сликар. (* 1902)
  • 1983 — Лазар Трифуновић је био српски историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду. (* 1929)
  • 1999Хасан II, марокански краљ. (* 1828)
  • 2002 — Ђорђе Лобачев био је један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа. (* 1909)
  • 2011Ејми Вајнхаус, британска соул певачица (* 1983)

Празници и дани сећања

References

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.