23. октобар

23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа.
  • 425Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година.
  • 1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.
  • 1739Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса.
  • 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.
  • 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
  • 1917
    • Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
    • На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин.
  • 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн.
  • 1944 — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату.
  • 1944 — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
  • 1944 — У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте.
  • 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
  • 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956.
  • 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен.
  • 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
  • 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
  • 1983
    • У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
    • На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.
  • 1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
  • 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
  • 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
  • 1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд.
  • 1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
  • 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

Рођења

  • 1705 — Максимилијан Браун, аустријски фелдмаршал. († 1757)
  • 1715Петар II Алексејевич, руски император. († 1730)
  • 1766Емануел Груши, француски маршал. († 1847)
  • 1789 — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста. († 1838)
  • 1801 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. († 1851).
  • 1817 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста. († 1875)
  • 1835Адлеј Ј. Стивенсон, амерички политичар. († 1914)
  • 1875Гилберт Њутон Луис, амерички физикохемичар. († 1946)
  • 1905Феликс Блох, швајцарско-амерички физичар. († 1983)
  • 1908 — Франтишек Доуда, чехословачки атлетичар. († 1990)
  • 1908Иља Михајлович Франк, совјетски физичар. († 1990)
  • 1919 — Манолис Андроникос, фрчки археолог и професор. († 1992)
  • 1927 — Деже Ђармати, мађарски ватерполиста. († 2013)
  • 1927 — Лешек Колаковски, пољски филозоф и историчар. († 2009)
  • 1937Драга Стајмечич-Поковец, југословенска и словенска атлетичарка. († 2015).
  • 1940Пеле, бразилски фудбалер.
  • 1941 — Игор Смирнов, молдавски политичар.
  • 1942Мајкл Крајтон, амерички књижевник, режисер, сценариста и продуцент. († 2009)
  • 1946 — Миклош Немет, мађарски спортиста.
  • 1947 — Казимјеж Дејна, пољски фудбалер. († 1989)
  • 1945 — Александар Мандић, редитељ и сценариста.
  • 1951Фатмир Сејдију, политичар самопроглашене "Републике Косово".
  • 1954Анг Ли, амерички редитељ тајванског порекла.
  • 1955Маријан Влак, хрватски фудбалски тренер.
  • 1957Пол Кагаме, руандански политичар.
  • 1958 — Франк Шафер, источнонемачки атлетичар.
  • 1959„Вирд Ал” Јанковик, амерички музичар.
  • 1961 — Андони Зубизарета, шпански фудбалски репрезентативац.
  • 1969Кристијан Шварцер, немачки рукометни репрезентативац.
  • 1969 — Доли Бастер, немачка порнографска глумица, режисерка, продуценткиња, певачица и списатељица чешког порекла.
  • 1970 — Грант Имахара, амерички електроничар и глумац.
  • 1971 — Дејан Обрадовић, српски историчар. (†2010).
  • 1974Сандер Вестервелд, холандски фудбалер.
  • 1975Кит Ван Хорн, амерички кошаркаш.
  • 1976Рајан Ренолдс, канадски глумац.
  • 1979 — Ален Муратовић, црногорски рукометаш.
  • 1979. — Прабас, индијски глумац.
  • 1980Јеспер Нодесбо, дански рукометни репрезентативац.
  • 1980. — Мате Билић, хрватски фудбалер.
  • 1982Александар Луковић, српски фудбалер.
  • 1984 — Изабел Гулар, бразилска манекенка
  • 1984 — Анђелка Прпић, српска глумица и водитељка.
  • 1986 — Јованка Радичевић, црногорска рукометашица.
  • 1986. — Бријана Евиган, америчка глумица и певачица.
  • 1986. — Емилија Кларк, енглеска глумица.
  • 1987 — Милан Борјан, фудбалски голман.
  • 1990 — Парадис Оскар, фински певач.
  • 1992Алваро Мората, шпански фудбалер.
  • 1993 — Едгар Барсенас, панамски фудбалер.

Смрти

Празници и дани сећања

Литература

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.