22. јул

22. јул (22.7.) је 203. дан године по грегоријанском календару (204. у преступној години). До краја године има још 162 дана.

Догађаји

јул
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 838 — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византисјку војску којм је командовао сам цар Теофило.
  • 1209 — Крсташи су убили више хиљада становника града Безијеа током Албижанског крсташког рата.
  • 1456 — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади.
  • 1739 — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.
  • 1812 — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон.
  • 1933 — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана.
  • 1934 — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ.
  • 1941 — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста.
  • 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.
  • 1944 — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.
  • 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника.
  • 1972 — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.
  • 1981 — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској.
  • 1988 — У екплозији аутомобила-бомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа.
  • 1991 — Председништво СФРЈ је издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској.
  • 1992 — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.
  • 1994 — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.
  • 1996 — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади.
  • 1997 — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата.
  • 2001 — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 m, а свих 118 чланова посаде погинуло.
  • 2011 — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

Рођења

  • 356. п. н. е.Александар Велики, македонски краљ. († 323. п. н. е.)
  • 1478Филип I од Кастиље, краљ Кастиље и Леона. († 1506)
  • 1784 — Фридрих Вилхелм Бесел, немачки астроном и математичар. († 1846)
  • 1882 — Едвард Хопер, амерички сликар и графичар. († 1967)
  • 1892Артур Зајс-Инкварт, аустријски политичар и званичник нациста у Аустрији. († 1946)
  • 1894 — Оскар Марија Граф, немачки књижевник. († 1967)
  • 1950 — Жарко Требјешанин, српски психолог.
  • 1963Емилио Бутрагењо, шпански фудбалер.
  • 1964 — Дејвид Спејд, амерички глумац, комичар и сценариста.
  • 1967 — Рис Иванс, велшки глумац и музичар.
  • 1969 — Деспина Ванди, грчка музичарка.
  • 1972Наташа Нинковић, српска глумица.
  • 1974 — Франка Потенте, немачка глумица и певачица.
  • 1976 — Дијана Дол, словачка порнографска глумица.
  • 1976 — Нина Морић, хрватски модел.
  • 1980Дирк Кајт, холандски фудбалер.
  • 1980 — Кејт Рајан, белгијска музичарка.
  • 1981 — Игор Матић, српски фудбалер.
  • 1987 — Андреј Голубјев, руско-казахстански тенисер.
  • 1991 — Тенис Сандгрен, амерички тенисер.
  • 1992Селена Гомез, америчка глумица и музичарка.
  • 1995 — Александар Вукотић, српски фудбалер.
  • 1998 — Федерико Валверде, уругвајски фудбалер.
  • 2013Принц Џорџ од Кембриџа, трећи престолонаследник Велике Британије.

Смрти

  • 1461Карло VII Победник, француски краљ (* 1403)
  • 1832Наполеон II, војвода од Рајхштада, син Наполеона I Бонапарте и Марије Лујзе, унук хабзбуршког цара.
  • 1852Огист Мармон, француски војсковођа.
  • 1979Шандор Кочиш, мађарски фудбалски репрезентативац. († 1929)
  • 1990Едуард Стрељцов, руски фудбалски репрезентативац. († 1937)
  • 2001 — Индро Монтанели, италијански новинар.
  • 2005 — Драгош Калајић је био српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске.

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.