22. фебруар

22. фебруар је педесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 312 дана (313 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 1784 — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, "Кинеска царица". У Кину стигао 28. августа.
  • 1819САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.
  • 1828 — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван.
  • 1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III.
  • 1862 — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке.
  • 1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством.
  • 1913 — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес.
  • 1966 — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара.
  • 1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.
  • 1979 — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта.
  • 1980Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту.
  • 1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ.
  • 1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана.
  • 1997 — У свом билтену "Члирими", једна од оружаних групација косовских Албанаца "Национални покрет за ослобођење Косова" позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором.
  • 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993.
  • 2002 — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи.
  • 2004 — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула.
  • 2006
    • Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама.
    • У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти.
    • Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе.
  • 2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај

Рођења

  • 1040 — Раши, француски рабин и аутор. († 1105)
  • 1514 — Тахмасп I, ирански владар. († 1576)
  • 1403Шарл VII Победник, француски краљ. († 1461)
  • 1440Ладислав V Посмрче, краљ Угарске и Чешке. († 1457)
  • 1732Џорџ Вашингтон, амерички политичар и државник, први председник САД. († 1799)
  • 1796 — Адолф Кетле, белгијски астроном, математичар, статистичар и социолог. († 1874)
  • 1788Артур Шопенхауер, немачки филозоф идеалист, класични представник песимизма. († 1860)
  • 1811 — Вук Врчевић, српски сакупљач народних умотворина и дипломата. († 1882)
  • 1826 — Светозар Милетић, српски политичар и новинар. († 1901)
  • 1857Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар. († 1894)
  • 1957 — Роберт Бејден-Поуел, британски генерал. († 1941)
  • 1876Зиткала-Ша, списатељица, учитељица, музичарка и активисткиња за права америчких староседелаца. († 1938)
  • 1892Една Сент Винсент Милеј, америчка песникиња и драмски писац. († 1950)
  • 1900Луис Буњуел, шпански филмски режисер. († 1983)
  • 1908 — Ромуло Бетанкур, венецуелански политичар. († 1981)
  • 1921Жан-Бедел Бокаса, био је војни диктатор и доживотни председник Централноафричке Републике. († 1996)
  • 1929 — Џејмс Хонг, амерички глумац кинеског порекла.
  • 1932Едвард Мур Кенеди, амерички политичар. († 2009)
  • 1935Данило Киш, српски писац. († 1989)
  • 1939 — Светозар Стијовић, српски лингвиста. († 2000)
  • 1943 — Драгош Калајић, српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске. († 2005)
  • 1943 — Хорст Келер, немачки политичар.
  • 1944Џонатан Деми, амерички редитељ, сценариста и продуцнет. († 2017)
  • 1949Ники Лауда, аустријски возач формуле 1, троструки светски шампион.
  • 1950Џулијус Ирвинг, амерички кошаркаш.
  • 1950 — Џули Волтерс, енглеска глумица и књижевница.
  • 1953 — Бреда Пергар, југословенска и словенска атлетичарка. († 1989)
  • 1959Кајл Маклаклан, амерички глумац.
  • 1962Стив Ервин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ. († 2006)
  • 1964 — Ђиђи Фернандез, порториканска тенисерка.
  • 1967Драган Ђилас, српски политичар.
  • 1968 — Џери Рајан, америчка глумица.
  • 1969 — Томас Џејн, амерички глумац.
  • 1972Мајкл Ченг, амерички тенисер.
  • 1974 — Слађана Зрнић, српска глумица.
  • 1974 — Џејмс Блант, британски музичар.
  • 1975Дру Баримор, америчка глумица.
  • 1975 — Себастјен Телије, француски музичар.
  • 1982 — Џена Хејз, америчка порнографска глумица, режисерка и модел.
  • 1984 — Џамар Вилсон, америчко-фински кошаркаш.
  • 1984 — Томи Боув, ирски рагбиста.
  • 1984 — Бранислав Ивановић, српски фудбалер.
  • 1985 — Јоргос Принтезис, грчки кошаркаш.
  • 1986Роџон Рондо, амерички кошаркаш.
  • 1987Серхио Ромеро, аргентински фудбалер.
  • 1990 — Натанијел Асамоа, гански фудбалер.
  • 1994 — Антонија Билић, средњошколска ученица из села Кричке, Хрватска († 2011)
  • 1994 — Елфрид Пејтон, амерички кошаркаш.
  • 1997 — Џером Робинсон, амерички кошаркаш.

Смрти

  • 606 — Папа Сабинијан.
  • 970 — Гарсија Санчез I, владар Памплоне. (*око 919)
  • 1072 — Петар Дамјан, италијански теолог, кардинал и писац. (*око 1007)
  • 1371 — Давид II Шкотски, краљ Шкотске. (* 1324)
  • 1512Америго Веспучи, италијански морепловац. (* 1451)
  • 1690 — Шарл Лебрен, француски сликар и архитекта. (* 1619)
  • 1727 — Франческо Гаспарини, италијански барокни композитор и учитељ. (* 1661)
  • 1797Карл Фридрих Минхаузен, немачки барон. (* 1720)
  • 1875Жан Батист Камиј Коро, француски сликар. (* 1796)
  • 1875 — Чарлс Лајел, шкотски адвокат, геолог, и промотер. (* 1797)
  • 1903Хуго Волф, аустријски композитор словенског порекла. (* 1860)
  • 1913Фердинанд де Сосир, швајцарски лингвиста. (* 1857)
  • 1913Франсиско Мадеро, мексички политичар. (* 1873)
  • 1942Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф. (* 1881)
  • 1943 — Софија Шол, немачки студент, члан тајног удружења Бела ружа. (* 1921)
  • 1965 — Феликс Франкфуртер, амерички судија. (* 1882)
  • 1973 — Катина Паксину, грчка глумица. (* 1900)
  • 1980Оскар Кокошка, аустријски сликар. (* 1886)
  • 1983 — Ромен Мас, белгијски бициклиста. (* 1912)
  • 1987Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент. (* 1928)
  • 1992 — Маркос Вафијадис, грчки политичар. (* 1906)
  • 2002Жонас Савимби, анголски политичар. (* 1934)
  • 2005 — Симон Симон, француска филмска глумица. (* 1910)
  • 2005 — Младен Делић, спортски новинар и коментатор РТВ Загреб. (* 1919)
  • 2007Денис Џонсон, амерички кошаркаш. (* 1954)
  • 2018Ричард Е. Тејлор, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1929)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.