22. октобар

22. октобар (22.10.) је 295. дан у години по грегоријанском календару (296. у преступној години). До краја године има још 70 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије.
  • 1773 — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966.
  • 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.
  • 1844 — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа.
  • 1873 — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске.
  • 1894Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи.
  • 1895 — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу.
  • 1944Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Другом светском рату ослободиле Оџаке.
  • 1944 — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату.
  • 1947 — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен.
  • 1964 — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.
  • 1987 — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара.
  • 1991 — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље.
  • 1992 — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора.
  • 2000 — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република.
  • 2009Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

Рођења

  • 1071 — Вилијам IX од Аквитаније, један од вођа Крсташког рата 1101. године. († 1126)
  • 1592 — Густав Хорн, шведски војсковођа. († 1657)
  • 1689 — Жоао V Португалски, краљ Португалије. († 1750)
  • 1811Франц Лист, мађарски композитор. († 1886)
  • 1844Сара Бернар, француска глумица. († 1923)
  • 1847 — Јакоб де ла Рај, бурски генерал. († 1914)
  • 1870Иван Алексејевич Буњин, руски писац и аутор, добитник Нобелове награде за књижевност. († 1953)
  • 1881Клинтон Дејвисон, амерички физичар. († 1958)
  • 1887 — Џон Рид, амерички новинар, песник и социјалистички активиста. († 1920)
  • 1893 — Ернст Епик, естонски астроном и астрофизичар. († 1985)
  • 1896 — Чарлс Глен Кинг, амерички биохемичар. († 1988)
  • 1913 — Бао Дај, вијетнамски цар. († 1997)
  • 1915Јицак Шамир, израелски политичар. († 2012)
  • 1917Џоун Фонтејн, британско-америчка глумица. († 2013)
  • 1919Дорис Лесинг, британска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност. († 2013)
  • 1920Тимоти Лири, амерички писац и дизајнер софтвера. († 1996)
  • 1922 — Радован Самарџић, историчар. († 1994)
  • 1925 — Роберт Раушенберг, амерички уметник. († 2008)
  • 1929Лав Јашин, совјетски голман. († 1990)
  • 1936 — Јован Павловић, митрополит загребачко-љубљански. († 2014)
  • 1937 — Манос Лоизос, грчки композитор. († 1982)
  • 1939Жоаким Чисано, мозамбички политичар.
  • 1943Катрин Денев, француска филмска глумица.
  • 1949Арсен Венгер, француски фудбалски тренер.
  • 1950 — Доналд Рамотар, гвајански политичар.
  • 1952Џеф Голдблум, амерички глумац.
  • 1964Дражен Петровић, југословенски и хрватски кошаркаш. († 1993)
  • 1966 — Валерија Голино, италијанска глумица.
  • 1969Спајк Џоунз, амерички глумац, сценариста, продуцент и режисер.
  • 1971 — Томислав Ерцег, хрватски фудбалер.
  • 1971. — Аманда Куцер, јужноафирчка тенисерка.
  • 1971. — Корнел Давид, мађарски кошаркаш.
  • 1972 — Сафрон Бароуз, енглеска глумица.
  • 1973 — Андрес Палоп, шпански фудбалер.
  • 1974 — Алекс Марић, аустралијски кошаркаш српског порекла.
  • 1975 — Мичел Салгадо, шпански фудбалер.
  • 1979Ненад Стојановић, српски фудбалер.
  • 1979Дони, бразилски фудбалер.
  • 1987Микел Хансен, дански рукометни репрезентативац.

Смрти

Празници и дани сећања

  • 1883 — У Њујорку извођењем опере „Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска кућа „Метрополитен“.
  • 1887 — Уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Изуме 1888. откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примену приказала на светској изложби у Чикагу 1893.
  • 1912 — Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.
  • Српска православна црква данас прославља
__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.