22. август

22. август (22.08) је 234. дан у години по грегоријанском календару (235. у преступној години) До краја године има још 131 дана.

Догађаји

август
ПУСЧПСН
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
  • 1138Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу.
  • 1485 — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор.
  • 1567 — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике.
  • 1642 — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници.
  • 1777 — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса.
  • 1791 — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција.
  • 1859 — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.
  • 1864 — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију.
  • 1910 — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.
  • 1914Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији.
  • 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.
  • 1941 — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.
  • 1942Бразил је објавио рат силама Осовине.
  • 1964Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици.
  • 1971 — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.
  • 1991
    • Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације.
    • Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.
  • 1995 — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.
  • 1996 — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

Рођења

  • 1848 — Павле Јуришић - Штурм, генерал српске војске. († 1922)
  • 1854Милан Обреновић, српски кнез и краљ. († 1901)
  • 1862Клод Дебиси, француски композитор. († 1918)
  • 1902Лени Рифенштал, немачка глумица, редитељка и филмски продуцент († 2003)
  • 1904Денг Сјаопинг, кинески државник. († 1997)
  • 1917 — Већеслав Хољевац, хрватски политичар и загребачки градоначеник († 1970)
  • 1925
    • Михаило Ђурић, један од највећих српских филозофа и социолога, члан САНУ. († 2011)
    • Миливој Југин, ваздухопловни инжењер, конструктор и публицист. († 2013)
  • 1928Карлхајнц Стокхаузен, немачки композитор († 2007)
  • 1933 — Силва Кошћина, италијанска глумица хрватског порекла. († 1994)
  • 1936 — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.
  • 1942 — Мира Адања-Полак, српски новинар и продуцент, истраживач, сарадник и аутор.
  • 1963Тори Ејмос, америчка рок пијанисткиња.
  • 1964Матс Виландер, шведски тенисер.
  • 1971 — Војин Ћетковић, српски глумац.
  • 1973Еурелијус Жукаускас, литвански кошаркаш.
  • 1974 — Ивана Петерс, српска рок певачица
  • 1982 — Живко Гоцић, српски ватерполиста.
  • 1987Миша Зверев, немачки тенисер руског порекла.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.