21. октобар

21. октобар (21.10.) је 294. дан у години по грегоријанском календару (295. у преступној години). До краја године има још 71 дан.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1096Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји.
  • 1097Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије.
  • 1520Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз.
  • 1600Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната.
  • 1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.
  • 1879Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима.
  • 1938Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.
  • 1941Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.
  • 1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску
  • 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
  • 1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
  • 1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.
  • 1969Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке.
  • 1986САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.
  • 1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.
  • 1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.
  • 1997Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.
  • 2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.
  • 2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

Рођења

  • 1328 — Цар Хунг-ву из династије Минг, кинески цар. († 1398)
  • 1449 — Џорџ Плантагенет, војвода од Кларенса. († 1478)
  • 1650 — Жан Бар, француски адмирал. († 1702)
  • 1725 — Франц Ласи, аустријски фелдмаршал. († 1801)
  • 1757Пјер Ожеро, француски војсковођа и маршал. († 1816)
  • 1772Семјуел Тејлор Колриџ, енглески писац и мислилац. († 1834)
  • 1790Алфонс де Ламартин француски књижевник и политичар. († 1869)
  • 1833Алфред Бернард Нобел, шведски хемичар, индустријалац и проналазач. († 1896)
  • 1877 — Освалд Ејвери, амерички лекар и медицински истраживач. († 1955)
  • 1917Дизи Гилеспи, амерички трубач, певач, композитор. († 1993)
  • 1929Урсула Ле Гвин, америчка списатељица. († 2018)
  • 1939Боро Јовановић, југословенски тенисер.
  • 1942 — Џуди Шајндлин, амерички адвокат, продуцент и аутор.
  • 1943 — Тарик Али, британски историчар, романописац, режисер, политички активиста и коментатор.
  • 1945Никита Михалков, руски режисер и глумац.
  • 1949 — Мишел Бријер, канадски хокејаш. († 1971)
  • 1949 — Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар.
  • 1956Кери Фишер, америчка глумица. († 2016)
  • 1956 — Андро Кнего, хрватски кошаркаш.
  • 1957Волфганг Кетерле, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику.
  • 1958Андреј Гејм, холандско-британски физичар руског порекла, добитник Нобелове награде за физику.
  • 1959Кен Ватанабе, јапански глумац.
  • 1972 — Александар Стојковић, српски глумац.
  • 1980Ким Кардашијан, америчка глумица и фото-модел.
  • 1981Немања Видић, српски фудбалер.
  • 1981 — Мартин Кастрођовани, италијански рагбиста.
  • 1982 — Џејмс Вајт, амерички кошаркаш.
  • 1984 — Ана Богданова, руска атлетичарка.
  • 1987 — Андреј Гречин, руски пливач.
  • 1990Рики Рубио, шпански кошаркашки репрезентативац.
  • 1992Бернард Томић, аустралијски тенисер.

Смрти

  • 1096 — Валтер без Земље, вођа сељачког крсташког рата.
  • 1125 — Козма Прашки, чешки свештеник, писац и историчар. (* 1045)
  • 1266. — Биргер Јарл, краљ Шведске. (* 1210)
  • 1422Карло VI Луди, француски краљ. (* 1368)
  • 1765 — Ђовани Паоло Панини, италијански сликар и архитекта. (* 1691)
  • 1805Хорејшио Нелсон, британски поморац и адмирал. (* 1758)
  • 1931Артур Шницлер, аустријски приповедач и драматург. (* 1862)
  • 1969Џек Керуак, амерички писац и један од оснивача битничког покрета. (* 1922)
  • 1969. — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар. (* 1882)
  • 1978Анастас Микојан, совјетски политичар, револуционар и дипломата. (* 1895)
  • 1980 — Ханс Аспергер, аусријски лекар. (* 1906)
  • 1984Франсоа Трифо, француски филмски режисер. (* 1932)
  • 1990Дени Шамун, вођа либанске Националне либералне партије. (* 1934)
  • 2014 — Марија Црнобори, југословенска глумица. (* 1918)

Празници и дани сећања

Референце

Литература

__SUB_LEVEL_SECTION_6__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.