2017

Јануар

Фебруар

  • 1. фебруар — Састанак највиших званичника Београда и Приштине у Бриселу у потпуности је пропао и није донео никакве резултате.
  • 2. фебруар — Јаке снаге жандармерије упућене су на Југ Србије у Рашку област и Прешевску долину.
  • 5. фебруар — У Косовској Митровици почело је уклањање потпорног зида, који ће према плану уређења, бити замењен новом конструкцијом.
    • Јеменски Хути тврде да су успешно лансирали балистичку ракету на Ријад, а најавили су још напада на главни град Саудијске Арабије која је у марту 2015. године покренула војну агресију на Јемен.
  • 8. фебруар — Кинески ватрогасци успели су да ставе под контролу пожар изазван снажном експлозијом у хемијском постројењу у граду Тонглинг на истоку Кине.
    • Мухамед Абдулахи Мухамед је изабран за председника Сомалије.
      • Грешком руске војске, три турска војника су погинула, док их је 11 рањено, током ваздушних напада у северној Сирији.
  • 9. фебруар — У експлозији гаса у подземном постројењу за пољоприредне истраживања у јужном Ирану погинуло је пет радника, док их је девет повређено.
    • У нуклеарној централи компаније ЕДФ у Фламанвилу на северозападу Француске, одјекнула је експлозија услед пожара у реактору, при чему нико није повређен и нема нуклеарне опасности.
  • 13. фебруар — Власти Калифорније наредили су евакуацију око 180.000 људи који живе низводно од бране на реци Федер код града Оровила због пукотина на преливнику.
  • 14. фебруар — На седници Председништва Српске напредне странке једногласно је одлучено да актуелни премијер Александар Вучић буде кандидат напредњака на изборима за председника Србије.
  • 15. фебруарЦрногорска скупштина је одлучила да одузме имунитете лидерима опозиционог Демократског фронта, Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, који се сумњиче да су умешани у организовање терористичких напада у изборној ноћи претходне године.

Март

  • 3. март — Расписани председнички избори у Србији.
  • 9. март — Осумњичени за напад секиром на железничкој станици у Дизелдорфу, у којем је повређено седам особа, пати од "психичког поремећаја", а немачки магазин "Шпигл" је на сајту објавио да је осумњичени идентификован као Албанци са Косова Фатмир Х. који је истражитељима рекао да се надао да ће га полиција убије након напада. Повређени нису у животној опасности.
  • 11. март — Планирано полетање руске летелице Сојуз са нова три члана Експедиција 51 / 52 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Александар Мисуркин, Николај Тихонов и Марк Т. Ванде Хај.
  • 16. март — Седамнаестогодишњи ђак упао је у средњу школу у јужном француском градићу Грас и ранио директора, а још две особе ранио док је пет особа у стању шока.
  • 22. март — У терористичком нападу у Лондону испред Парламент Уједињеног Краљевства петоро људи погинуло, а 40 повређено.
  • 28. мартАмерички Сенат ратификовао је у уторак Протокол о приступању Црне Горе НАТО. Резолуција о чланству Црне Горе усвојена је огромном већином гласова сенатора из обе странке — 97 се изјаснило ЗА, док су само двојица сенатора, Ренд Пол и Мајк Ли, били против.
  • 26. март — Странка ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова је победила на парламентарним изборима у Бугарској.
  • 27. март — Премијер Републике Србије Александар Вучић боравио је у Москви у посети председнику Русије Владимиру Путину који му је пожелео успех на председничким изборима.
  • 29. мартУједињено Краљевство предала писмо, званично почео процес изласка Британије из ЕУ, што би требало да буде готово до 2019. године.

Април

  • 2. априлАлександар Вучић победио у првом кругу председничких избора у Србији.
    • Најмање 254 особе су погинуле у поплавама и клизиштима у југозападном колумбијском граду Мокоа.
  • 3. април — 14 особа је погинуло у терористичком нападу у метроу у Санкт Петербургу.
    • На потезу између Дома Народне скупштине и Трга Николе Пашића, студенти који су незадовољни изборним резултатима су започели протесте који су се наредних дана проширили широм Србије.
  • 4. април — Најмање 58 особа, укључујући 11 деце, је погинуло, а на десетине је повређено у ваздушним нападима на северозападану сиријску провинцију Идлиб, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права.
  • 6. април — Бивши хрватски премијер Иво Санадер неправоснажно осуђен на четири и по године затвора због примања мита од око 2,3 милиона евра.
  • 7. април — Са америчких разарача у источном Медитерану испаљено 50-60 ракета "томахавк" на позиције сиријске војске у бази Шајрат. Операцију је наредио Доналд Трамп као освету за напад снага Башара ел Асада у Идлибу.
  • 9. април — У терористичком нападу на две коптске оријентално-православне цркве у Египту 45 особа је погинуло, а 126 је повређено.
  • 15. април — У самоубилачком бомбашком нападу на конвој аутобуса који су евакуисали цивиле из покрајине Идлиб у Алепо, погинуло је више од 120 особа, међу којима 68 деце.
  • 16. април — Грађани Турске на референдуму су прихватили предлог актуелног председника Реџепа Тајипа Ердогана о увођењу председничког система у земљи.
  • 17. април — У паду малог путничког авиона у околини Лисабона погинуло је 5 особа.
  • 20. април — Врховни суд Русије забранио је деловање верске организације Јеховини сведоци у овој земљи.
  • 27. април — Више од 100 особа, укључујући двадесетак полицајаца и тројицу посланика повређено је у Скопљу пошто је маса присталица ВМРО-ДПМНЕ упала у Собрање. Нереди почели након што је гласовима социјалдемократа и албанских партија Талат Џафери изабран за председника Собрања — уз бурно негодовање посланика ВМРО-ДПМНЕ. Међу повређенима лидер СДСМЗоран Заев. Тешке повреде задобио је албански посланик Зијадин Села. Полиција евакуисала све посланике. Полиција се сукобила и са демонстрантима, који су поставили шаторе испред Собрања.
  • 28. априлСкупштина Црне Горе усвојила је предлог закона о чланству те земље у НАТО-у.
    • Илир Мета изабран за новог председника Албаније.

Мај

Јун

  • 3. јун — Најмање седам особа је убијено, а 48 је рањено у терористичком нападу у централном Лондону.
  • 5. јунЦрна Гора званично постала 29. чланица НАТО пакта.
  • 6. јун — Сиријске демократске снаге су, уз подршку америчких снага, објавиле су да су покренуле офанзиву за заузимање Раке престоницу Исламске Државе.
  • 7. јун — Најмање 13 особа је убијено а десетине су рањене у два напада у Техерану. Прво су четири наоружане особе упале у зграду парламента и пуцале, а затим су непознати нападачи отворили ватру на маузолеј Ајатолаха Хомеинија. Исламска Држава је преузела одговорност за нападе, саопштила је новинска агенција блиска ИД.
  • 8. јун — На општим изборима у Уједињеном Краљевству, владајућа Конзервативна странка садашње премијерке Терезе Меј је освојила највише гласова, али је изгубила већину у парламенту.
  • 9. јун — Одреди сиријске армије стигли су до сиријско-ирачке границе на североистоку од насеља Танф. Сиријске провладине снаге сада контролишу више од петине стратешки важног дела пустиње у земљи, саопштила је сиријска војска, пошто је први пут од 2015. године стигла до источне границе са Ираком.
  • 11. јун — На Косову и Метохији су одржани ванредни парламентарни избори на којима је бирано 120 посланика Скупштине Косова, пошто је у мају изгласано неповерење влади Исе Мустафе. Највише гласова, 33,74 %, освојила је коалиција Демократске партије Косово (ДПК), Алијансе за будућност Косова (АБК) и Инцијативе за Косово (ИК), али недовољно да сама формира владу. Од гарантованих 10 места за српске посланике, Српска листа је обезбедила девет мандата, док је један мандат освојила Самостална либерална странка.
  • 12. јунРафаел Надал и Јелена Остапенко победници Ролан Гароса у појединачној конкуренцији.
  • 14. јун — Резерват биосфере „Бачко Подунавље” уврштен у листу светских резервата биосфере.
    • Како је саопштио војни ресор Сирије, читава територија око града Арак, такозвани арапски троугао, у потпуности је ослобођен од терориста Исламске Државе коју држе територију више од две године.
  • 15. јун — Председник Србије Александар Вучић именовао Ану Брнабић за мандатара за састав нове Владе Србије.
  • 18. јунИранска револуционарна гарда испалила је из западног дела Ирана ракете "земља-земља" на источни део Сирије, гађајући базе екстремистичких група које Иранци сматрају одговорним за прошлонедељне самоубилачке нападе у Техерану у којима је 18 људи погинуло, јавила је новинска агенција "Тасним".
    • Коалиционе снаге, предвођене САД, обориле су сиријски војни авион код Раке, саопштила је сиријска војска. Авион је оборен јер је бомбардовао позиције у близини снага које подржавају САД, саопштава Коалиција.
      • Најмање 62 особе су погинуле у великим шумским пожарима који су избили у централном Португалу.
  • 23. јун — У Палати Србија у Београду одржана је свечаност поводом инаугурације Александра Вучића за председника Србије.
  • 24. јун — Неколико особа је убијено у нападу израелских авиона на Сирију, који се догодио након што је десет пројектила из те ратом разорене земље погодило Голанску висораван.
  • 29. јун — Међународни арбитражни суд одлучио да Словенији припадну три четвртине Пиранског залива и слободан пролаз у међународне воде преко хрватских територијалних вода.
    • Ана Брнабић изабрана је за нову премијерку Владе Србије са 157 гласова за и 55 против. Уздржаних није било, док је 38 било одсутно.

Јул

  • 4. јулСветска здравствена организација објавила је да је у Јемену скоро 270.000 људи заражено колером због епидемије.
  • 5. јул — Либијски војни командант и фелдмаршал Калифа Хафтар прогласио је победу у Бенгазију, другом по величини граду у Либији, након што су га три године раније заузели џихадисти.
    • Суд за злочине Ослободилачке војске Косова (ОВК) у Хагу званично је постао спреман за рад пошто је коначно утврђен и судски Правилник о поступку и доказима, саопштила је у Хагу судија већа Уставног суда Ен Пауер Форд.
  • 7. јулУједињене нације су усвојиле Уговор о забрани нуклеарног оружја подршком 123 од 193 земље чланице ове организације.
  • 9. јул — У Истанбулу је завршен 450 km дуг Марш правде који је из Анкаре кренуо 15. јуна у знак протеста против хапшења у серији владиних чистки због покушаја пуча 15./16. јула 2016.
  • 10. јулИрачка влада је прогласила победу у битки за Мосул услед које је убијено више од 8.000 цивила и расељено око милион људи.
    • Амерички технички комитет ISO 639-2 са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону није прихватио кодификацију црногорског језика наводећи да је у питању једна од варијанти српског језика.
  • 21. јул — Либанска армија и Хезболах су покренуле велику војну офанзиву у Долини Арсал на истоку државе против припадника Тахрир ел Шам и најавили војне операције против припадника Исламсе Државе на подручју планинског венца Западни Каламун који се простире ка Сирији.
  • 24. јул — Председник Србије Александар Вучић позвао је грађане Србије на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији.
  • 27. јул — Либанска армија, Хезболах и Сиријска арапска армија су склопиле мировни споразум са припадницима терористичке организације Тахрир ел Шам о предаји и њиховом пребацивању и евакуисању са територије Либана у сиријску покрајину Идлиб.
  • 28. јул — Полетела руска летелица Сојуз са нова три члана Експедиција 52 / 53 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Рендолф Брезник, Паоло Несполи и Сергеј Ризански.

Август

  • 3. августБразилски фудбалер Нејмар је прешао у Пари Сен Жермен у рекордном трансферу од 222 милиона евра.
  • 4. августПол Кагаме је са 98,8% освојених гласова четврти пут заредом постао председник Руанде.
  • 10. август — Отворена прва Икеа у Србији у Зуцу, код Београда, величине 33.437 квадратних метара.
  • 12. августВојска Сирије ослободила кључни град Ал Сухна у централном делу земље и обезбедила даљи продор на исток према покрајини и опкољеном граду Дајр ез Заур и великим натним и гасним пољима.
  • 17. августВојска Сирије сломила Исламску Државу на три котла у покрајинама Рака, Хомс и Хама и опколила њене пприпаднике у мањем граду Акербату у Централној Сирији.
  • 19. август — Либанска армија и Хезболах су покренуле одлучан напад против припадника Исламске Државе на граници са Сиријом.
  • 20. август — Ирачка републиканска гарда је након ослобађања града Мосула у јулу покренула офанзиву на северни град Тал Афар у покрајини Нинива.
  • 28. август — Либанска армија протерала и последњег прпадника Исламске Државе са своје територије чиме је окончан шестогодишњи конфликт у Либану.
  • 31. август — На неформалном састанку председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија, чији је домаћин у згради Европске спољнополитичке службе у Бриселу била шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини, размењена су мишљења о наставку дијалога о нормализацији односа између Београда и Приштине. Претходни такав састанак одржан је 3. јула.

Септембар

Октобар

  • 1. октобар — Одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.
  • 2. октобар — Најмање 58 особа је убијено, а више од 500 је рањено кад је наоружани нападач отворио ватру на фестивалу кантри музике у Лас Вегасу.
  • 4. октобар — Последња два од укупно шест „мигова 29“ допремљена су из Русије на аеродром Батајница.
  • 7. октобар — Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да је тренутно у току велика војна операција у провинцији Идлиб на северозападу Сирије, где се спрема упад Слободне сиријске војске уз подршку Турске.
  • 9. октобар — Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган допутовао је у вишедневну посету Србији где је дочекан уз највише државне почасти.
  • 10. октобар — Портпарол каталонске владе Хорди Туруљ рекао је да су посланици потписали Декларацију која је "симболичан акт у који смо уписали нашу преданост проглашењу независности" и додао да би званичну декларацију требало да направи каталонски парламент.
  • 12. октобар — Турска оклопна возила ушла су у североисточни део Сирије како би применили споразум о спровођењу демилитаризације у Идлибу, покрајини у којој доминирају милитаристи повезани са Ал Каидом, активисти који прате конфликте и побуњеничке изворе.
  • 13. октобар — Курдска телевизија „Рудав” објавила је изјаву потпредседника региона Курдистана Косрата Расула да је десетине хиљада курдских бораца распоређено у мултиетничком ирачком региону Киркук, богатом нафтом, како би се супротставили могућој „претњи” ирачких снага.
  • 15. октобар — Упркос демантима Регионалне владе Курдистана, Безбедносни савет те покрајине саопштио је да су курдске снаге уништиле најмање пет „хамера” ирачке војске која их је напала без разлога.
  • 16. октобар — Ирачке владине снаге упале су у централни део Киркука, након што су преузели контролу над кључним деловима града од курдских бораца.
  • 18. октобар — У Сирији је погинуо један од најпознатијих генерала владиних снага Исам Захредин који одговара за одбрану града Дајр ез Заур након што је његово возило налетело на мину у подручју острва Сакер на реци Еуфрат.
  • 19. октобар — У 10 часова, други ултиматум из Мадрида истекао је да се одустане од независности Каталоније, након што је влада у Мадриду најавила да ће се, ако се не деси до 10 сати, аутономија Каталоније укинути.
  • 21. октобар — Шпански премијер Маријан Рахој изјавио је данас да је влада у Мадриду укинула каталонску регионалну владу. Према речима премијера, „влада је морала да примени тај улог иако то није хтела”.
  • 22. октобар — У року од неколико сати Сиријске демократске снаге (СДФ) под вођством сиријских Курда, које подржавају Сједињене Државе, објавиле су данас да су преузеле највеће нафтно поље Омар у Сирији од екстремистичке организације Исламска Држава.
    • На Косову и Метохији одржан је први круг локалних избора, а други 19. новембра. У општинама са већинским српским живљем победила је Српска листа.
  • 23. октобар — Високи званичник америчког Стејт департмента Брајан Хојт Ји поручио је у Београду да се не може седети на две столице истовремено и да Србија, која жели да постане члан ЕУ, мора да пошаље врло јасну поруку, а не да балансира између две стране.
  • 27. октобар — Скупштина Каталоније усвојила је декларацију о независности већином гласова и прогласила отцепљење из Шпаније. За независност је гласало 70 од 135 посланика, 10 их се супротстављало, а два бирачка места била су празна. Посланици опозиције оставили су продају пре гласања.
    • Одмах након тога, шпански сенат је активирао члан 155 Устава и усвојио ванредне мере.
  • 30. октобар — „Унутрашњи дијалог о Косову“, који је иницирао председник Александар Вучић, започео је првим састанком Радне групе сачињене од правника који су разменили мишљења о могућим моделима решења за КиМ.
  • 31. октобар — Најмање осморо људи је изгубило живот, док је више од десеторо повређено током напада у Њујорку.

Новембар

  • 2. новембарТапанули орангутан потврђен је као нова врста великог човеколиког мајмуна.
  • 4. новембар — Сиријске власти су објавиле да је читав град Дајр ез Заур ослободђен од припадника Исламске Државе и да је под контролом државне војске, као и да се наставља акција даљег чишћења покрајине Дајр ез Заур.
    • Премијер Либана Саад Харири поднео је оставку током посете Саудијској Арабији због наводног страха по личну безбеднуст оптуживши Иран и покрет Хезболах.
      • Снажна експлозија одјекнула је у близини аеродрома у саудијској престоници Ријаду, када је, како тврди саудијско министарство, ракета из Јемена успешно пресретнута. Са друге стране, јеменски шиитски побуњеници Хути поручују да је напад био успешан и да је потресао Ријад. Либански председник Мишел Аун оптужио је наредних дана саудијске власти да Харирија држе као таоца и захтевао да га пусте кући на своју дужност премијерску дужност
  • 5. новембар — Најмање 27 људи је убијено, а 20 је повређено у нападу који се догодио у баптистичкој цркви у Тексасу.
  • 7. новембар — На крају боравка мисије ММФ-а у Србији поводом последње осме ревизије аранжмана са ММФ-ом који се завршава у фебруару 2018. председник Србије Александар Вучић и шеф мисије ММФ Џејмс Руф нагласили су да је Србија направила озбиљан посао стабилизујући привреду у протекле три године.
  • 8. новембар — Председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио је да очекује да Србија постане чланица ЕУ и пре 2025. године.
  • 12. новембарБорут Пахор је реизабран на место председника Словеније.
    • Најмање 500 особа је погинуло у земљотресу магнитуде 7,3° који је погодио погранично подручје између Ирака и Ирана у покрајини Керманшах.
  • 13. новембар — 23 од 28 земаља чланица ЕУ потписали су пакт ПЕСЦО који подразумева формирање војске ЕУ, а земље које нису потписале споразум су Уједињено Краљевство, која напушта Унију, Данска, Ирска, Португал и Малта.
  • 14. новембар — Војска Зимбабвеа извела државни удар у земљи и преузела контролу над главним градом Харареом.
  • 15. новембар — У поплавама које су погодиле Грчку страдало је најмање 14 особа.
  • 17. новембар — Српска одбојкашица Тијана Бошковић проглашена за најбољу одбојкашицу Европе по избору ЦЕВ-а.
  • 19. новембарСиријска арапска армија (САА) и њени савезници ослободили последње упориште Исламске Државе у провинцији Дајр Ез Заур, Ал Букамал.
  • 21. новембар — Раном зором непознати наоружани људи заузели центар Луганска.
    • Лидер Двери Бошко Обрадовић гађао је компјутерским мишем у лице Александра Мартиновића, председника Административног одбора, на седници овог тела на којој су утврђиване новчане казне за мере изречене четворици опозиционих посланика, међу којима је и Обрадовић, на скупштинском заседању.
  • 22. новембар — Првостепеном пресудом од Хашког трибунала, српски генерал, начелник Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995) и један од српских вођа током распада Југославије Ратко Младић осуђен је на доживотни затвор.
  • 23. новембар — Фудбалери Партизана савладали су Јанг Бојс са 2:1 (1:1) у петом колу Групе Б Лиге Европе и пре последњег кола обезбедили пласман у нокаут фазу.
  • 24. новембар — Министар за државну безбедност ЛНР Игор Пасечник саопштио је да је председник Игор Плотницки због лошег здравственог стања дао оставку на своју функцију.
    • У експлозији и оружаном нападу који се догодио у египатској џамији на Синају погинуло је најмање 305 особа.
  • 26. новембарИндонежанске власти су наредиле евакуацију 100.000 људи са Балија због ерупције вулкана Агунг.
    • Најмање две особе су погинуле, а барем 30 их је повређено у снажној експлозији која се догодила у фабрици у кинеском граду Нингбо.
  • 28. новембар — Председница Владе Србије Ана Брнабић, на Самиту Кине и земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕЗ) у Будимпешти, на коме је потписано више споразума о инвестицијама, разговарала са кинеским премијером Ли Кећангом и мађарским Виктором Орбаном о даљој сарадњи.
  • 29. новембар — Жалбено веће Хашког суда потврдило првостепену пресуду шесторици највиших политичких и војних лидера Херцег Босне. Током изрицања пресуде генерал Слободан Праљак извршио самоубиство у судници попивши отров.

Децембар

Јануар

  • 2. јануар — Мирослав Читаковић, српски филмски и позоришни глумац (*1936)
  • 3. јануар — Иво Брешан, хрватски књижевник (*1936)
    • Невенка Недељковић, српски лектор, етнолог и писац (*1947)
  • 4. јануар — Властимир Трајковић, српски композитор и музички педагог (*1947)
  • 7. јануар — Марио Суареш, португалски политичар и бивши председник (*1924)
  • 8. јануарАкбар Хашеми Рафсанжани, ирански политичар и бивши председник (*1934)
    • Јованка Николић, српска књижевница (*1952)
  • 9. јануар — Зигмунт Бауман, пољски социолог (*1925)
  • 10. јануарРоман Херцог, немачки политичар и бивши председник (*1934)
  • 13. јануар — Мики Јевремовић, српски певач (*1941)
    • Томислав Стевановић, српски машински инжињер и песник (*1948)
    • Анте Дамић, генерал-потпуковник ЈНА (*1923)
  • 15. јануар — Владимир Трифуновић, генерал-мајор ЈНА (*1938)
  • 16. јануар — Јуџин Сернан, амерички астронаут (*1934)
  • 20. јануар — Олга Милутиновић, некадашња прва дама Србије 1997–2002. (*1949)
  • 23. јануар — Горден Кеј, британски глумац (*1941)
    • Бошко Крунић, југословенски друштвено-политички радник (*1929)
  • 25. јануарЏон Херт, британски глумац (*1940)
    • Мери Тајлер Мур, америчка глумица (*1936)
  • 27. јануарЕмануел Рива, француска глумица и песникиња (*1927)
  • 30. јануар — Богић Богићевић, српски фудбалски тренер (*1955)
  • 31. јануар — Владимир Бован, српски историчар књижевности (*1927)

Фебруар

Март

Април

  • 6. април — Дон Риклс, амерички комичар (*1926)
  • 8. април — Реља Башић, југословенски и хрватски глумац (*1930)
  • 9. април — Војислав Становчић, српски академик и доктор политичких наука (*1930)
  • 10. априлВук Куленовић, српски композитор (*1946)
  • 13. април — Роберт Тејлор, амерички информатичар (*1932)
  • 14. април — Надежда Абрамовић, некадашња српска и југословенска рукометашица (*1946)
    • Ива Зупанчич, југословенска и словеначка глумица (*1931)
  • 15. април — Ема Морано, италијанска суперстогодишњакиња (*1899)
  • 16. април — Дарко Марушић, српски архитекта (*1940)
  • 18. април — Велимир Радичевић, Народни херој Југославије, генерал-пуковник ЈНА (*1914)
  • 19. април — Раша Попов, српски књижевник и публициста (*1933)
  • 21. април — Владимир Стојанчевић, српски историчар и члан САНУ-а (*1923)
  • 22. април — Микеле Скарпони, италијански професионални бициклиста (*1979)
  • 25. април — Никола Јанковић, српски вајар и члан САНУ-а (*1926)
  • 26. априлЏонатан Деми, амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1944)

Мај

  • 5. мај — Владо Микић, свештеник СПЦ и професор богословије (*1940)
  • 9. мај — Роберт Мајлс, италијански музичар (*1969)
  • 10. мај — Радослав Лазић, српски редитељ, естетичар и драмски педагог (*1939)
  • 12. мајИгор Коларов, српски писац за децу и публициста (*1973)
    • Мауно Коивисто, фински политичар (*1923)
    • Раде Марковић, српски илустратор, карикатуриста и историчар уметности (*1955)
  • 15. мајМирко Миочић, хрватски квизоман (*1956)
  • 17. мај — Тодор Веселиновић, југословенски и српски фудбалер (*1930)
  • 18. мај — Крис Корнел, амерички рок музичар (*1964)
    • Жак Фреско, амерички архитекта, научник и футуриста (*1916)
  • 19. мај — Светлана Гајинов Ного, српска песникиња и сликарка (*1960)
    • Станислав Петров, руски пуковник (*1939)
  • 23. мајРоџер Мур, британски глумац (*1927)
  • 24. мај — Драгомир Станојевић, познатији као Бата Камени, српски каскадер (*1941)
    • Лукијан Владулов, епископ осјечкопољски и барањски СПЦ (*1933)
  • 26. мајЗбигњев Бжежински, амерички политиколог и геостратег (*1928)
    • Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторка (*1943)
  • Станислав Никић — српски лекар, неуропсихијатар (*1936)
  • 29. мај — Константин Мицотакис, грчки политичар и некадашњи премијер те земље (*1918)

Јун

  • 1. јун — Алојз Мок, аустријски политичар (*1934)
  • 4. јун — Хуан Гојтисоло, шпански писац (*1931)
  • 5. јун — Драган Мићаловић, српски позоришни и филмски глумац (*1950)
  • 16. јунХелмут Кол, некадашњи немачки канцелар (*1930)
  • 18. јун — Гашпер Тич, словеначки филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1973)
  • 19. јун — Золтан Сароси, канадски шахиста мађарског порекла (*1906)
  • 22. јун — Богољуб Митић Ђоша, српски глумац и хумориста (*1968)
    • Квет Масире, бивши председник Боцване (*1925)
  • 23. јунМило Глигоријевић, српски новинар, издавач и публициста (*1942)
  • 24. јун — Нилс Нилсон, шведски хокејаш и двоструки светски првак (*1936)
  • 27. јун — Душан Батаковић, српкси историчар и дипломата (*1957)
    • Питер Л. Бергер — амерички социолог (*1929)
  • 28. јун — Душан Давидовић, свештеник СПЦ-а (*1946)
  • 30. јун — Симон Веј, француска политичарка и адвокат (*1927)

Јул

  • 3. јул — Паоло Вилађо, италијански глумац и комичар (*1930)
  • 5. јул — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (*1939)
  • 13. јулЉу Сјаобо, кинески писац и активиста, добитник Нобелове награде за мир 2010. (*1955)
  • 15. јулМарјам Мирзахани, иранска математичарка (*1977)
  • 16. јул — Џорџ Ромеро, америчко-канадски глумац, режисер и сценариста (*1940)
  • 20. јулЧестер Бенингтон, амерички певач (*1976)
    • Бранко Вујовић, српски историчар уметности (*1935)
  • 21. јул — Предраг Гојковић Цуне, српски певач староградских песама (*1932)
    • Хрвоје Шаринић, хрватски политичар и 4. премијер Хрватске (*1935)
  • 30. јул — Антон Вратуша, словеначки политичар и 8. премијер Словеније (*1915)
  • 31. јулЖана Моро, француска глумица (*1928)

Август

  • 2. август — Томо Курузовић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац, режисер и књижевник (*1930)
    • Петар Пајић, српски песник и прозаиста (*1935)
  • 11. август — Петер Биргер, немачки теоретичар књижевности (*1936)
    • Израел Криштал, својевремено најстарији живи мушкарац на свету (*1903)
  • 6. август — Ђуро Затезало, српски педагог, правник и историчар. (*1931)
  • 20. августЏери Луис, амерички комичар, глумац и редитељ (*1926)
    • Радош Чубрић, југословенски бициклиста (*1934)
  • 21. август — Бајрам Реџепи, албански политичар са Космета (*1954)
    • Борис Спремо, канадски фотограф српског порекла (*1935)
  • 22. август — Фејат Сејдић, српски трубач (*1941)
  • 27. август — Милена Булатовић Шијачки, српска филмска и позоришна глумица (*1936)

Септембар

Октобар

  • 2. октобар — Дона Арес, босанскохерцеговачка фолк певачица (*1977)
    • Том Пети, амерички кантаутор (*1950)
  • 3. октобар — Џалал Талабани — ирачки политичар курдског порекла (*1933)
  • 7. октобар — Антун Рудински, некадашњи југословенски фусбалер (*1937)
  • 9. октобар — Алан Чумак, руски исцелитељ и новинар (*1935)
    • Јожеф Тот II, бивши мађарски фудбалер (*1929)
  • 13. октобар — Десимир Јевтић, српски политичар и доктор наука (*1938)
  • 18. октобар — Исам Захредин, генерал мајор Сиријске армије (*1961)
    • Зоран Грмаш, српски графичар и сликар (*1970)
  • 20. октобар — Љубомир Убавкић Пендула, српски позоришни и филмски глумац (*1931)
  • 25. октобар — Небојша Деветак, српски песник (*1955)

Новембар

Децембар

Нобелове награде

__SUB_LEVEL_SECTION_27__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.