20. јун

20. јун (20.6.) је 171. дан године по грегоријанском календару (172. у преступној години). До краја године има још 194 дана.

Догађаји

јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 451Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију.
  • 1214 — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја.
  • 1459Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.
  • 1756 — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“.
  • 1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције.
  • 1819 — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова.
  • 1891Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео.
  • 1928 — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС.
  • 1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
  • 1960 — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске.
  • 1960 — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији.
  • 1963СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.
  • 1972 — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенско-аустријску границу.
  • 1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973.
  • 1991Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990.
  • 1992
    • Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
    • Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу.
  • 2000
    • Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу.
    • Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага.
  • 2001
    • Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића.
    • Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа.
    • Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф.
  • 2002 — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа.
  • 2003 — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.
  • 2015 — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.

Рођења

  • 1819Жак Офенбах, француски композитор и челиста. († 1880)
  • 1902 — Марко Ристић, српски писац и дипломата. († 1984)
  • 1909Ерол Флин, амерички глумац аустралијског порекла. († 1959)
  • 1928Жан-Мари ле Пен, француски политичар.
  • 1937 — Љубомир Драшкић Муци, српски режисер. († 2004)
  • 1958Светозар Цветковић, српски глумац и филмски продуцент.
  • 1967 — Владимир Драгутиновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1967Никол Кидман, аустралијска глумица.
  • 1975 — Паулина Манов, српска глумица.
  • 1977 — Гордан Гиричек, хрватски кошаркаш.
  • 1978Франк Лампард, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1983 — Џош Чилдрес, амерички кошаркаш.
  • 1985Дарко Миличић, српски кошаркаш.
  • 1987 — Асмир Беговић, босански фудбалер.
  • 1990 — Фаб Мело, бразилски кошаркаш. († 2017)
  • 1991 — Петар Ђуричковић, српски фудбалер.
  • 1993 — Сеад Колашинац, босански фудбалер.
  • 1993 — Ђорђе Милошевић, српски кошаркаш.
  • 2001 — Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш.

Смрти

  • 840Луј I Побожни, франачки краљ и цар Светог римског царства. (* 778)
  • 1597 — Вилем Баренц, холандски истраживач. (*око 1550)
  • 1836Емануел Жозеф Сиејес, француски револуционар и свештеник. (* 1748)
  • 1837Вилијам IV, британски краљ. (* 1765
  • 1923Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар, вођа сељачког покрета. (* 1878)
  • 1933Клара Цеткин, немачка револуционарка. (* 1857)
  • 1943 — Олга Поповић-Дедијер лекарка и учесница Народноослободилачке борбе. (* 1914)
  • 1973 — Георгиј Вернадски, руски историчар. (* 1887)
  • 2005Џек Килби, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1923)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.