20. фебруар

20. фебруар је педесет први дан у години у Грегоријанском календару. 314 дана (315 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 1631Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648).
  • 1798 — Француски маршал Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI.
  • 1809Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.
  • 1813 — Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте.
  • 1835 — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу.
  • 1846 — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније.
  • 1860 — У Новом Саду је изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић.
  • 1938 — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.
  • 1942Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
  • 1943 — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.
  • 1962 — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод "Меркјури-Атлас 6", којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде.
  • 1967 — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само "титулу" председника.
  • 1979 — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи.
  • 1985 — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.
  • 1986СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир.
  • 1986 — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час.
  • 1988 — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.
  • 1989 — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.
  • 1991 — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ.
  • 1996 — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени.
  • 1999 — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК).
  • 2002 — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор.
  • 2003 — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа.
  • 2006
    • У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова.
    • БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 8 месеци.

Рођења

  • 1753Луј Александар Бертје, француски маршал. († 1815)
  • 1844Лудвиг Болцман, аустријски физичар. († 1906)
  • 1896Бела Кун, мађарски револуционар. († 1939)
  • 1899 — Радомир Раша Плаовић, српски глумац. († 1977)
  • 1901Мухамад Нагиб, египатски генерал, политичар и државник. († 1984)
  • 1902 — Ансел Адамс, амерички фотограф и борац за заштиту животне средине. († 1984)
  • 1925Роберт Алтман, амерички филмски режисер. († 2006)
  • 1926 — Ричард Матесон, амерички писац и сценариста. († 2013)
  • 1927Ибрахим Ферер, кубански певач. († 2005)
  • 1927Сидни Поатје, амерички глумац.
  • 1929 — Душан Стошић, српски књижевник.
  • 1930 — Миодраг Булатовић, књижевник. († 1991)
  • 1941 — Александер Гауланд, немачки правник, публициста и политичар.
  • 1943 — Мајк Ли, британски режисер и сценариста.
  • 1946Бренда Блетин, енглеска глумица.
  • 1951Гордон Браун, британски политичар.
  • 1954 — Пати Херст, америчка глумица и аутор.
  • 1963Чарлс Баркли, амерички кошаркаш.
  • 1964Руди Гарсија, фрнацуски фудбалер и тренер.
  • 1966Синди Крофорд, америчка глумица и супермодел.
  • 1966 — Перица Букић, југословенски и хрватски ватерполист.
  • 1967Курт Кобејн, певач групе Нирвана. († 1994)
  • 1967 — Паул Акола, швајцарски алпски скијаш.
  • 1969Синиша Михајловић, фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1969 — Данис Тановић, босанскохерцеговачки режисер и сценариста.
  • 1971Јари Литманен, фински фудбалски репрезентативац.
  • 1977 — Стефон Марбери, амерички кошаркаш.
  • 1980 — Имануел Харинордокој, француски рагбиста.
  • 1985 — Јулија Волкова, руска певачица.
  • 1987 — Мајлс Телер, амерички глумац и музичар.
  • 1988 — Ки По-Пе, јужнокорејска стреличарка.
  • 1988Ријана, америчка певачица и глумица са Барбадоса.
  • 1988Иван Келава, хрватски фудбалер.
  • 1990Чиро Имобиле, италијански фудбалер.

Смрти

  • 789 — Лав Катански, епископ катански. (* 703. или 709)
  • 922 — Теодора, византијска царица.
  • 1054Јарослав Мудри, велики кнез Кијевске Русије. (* 978)
  • 1194 — Танкред Сицилијански, краљ Сицилије. (* 1138)
  • 1258 — Ал Мустази, абасидски калиф Багдада. (* 1213)
  • 1431Папа Мартин V. (* 1369)
  • 1458Лазар Бранковић, српски деспот и владар. (*око 1421)
  • 1513 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и титуларни краљ Шведске. (* 1455)
  • 1626 — Џон Дауленд, енглески композитор, лаутиста и певач. (* 1563)
  • 1733 — Карло Емануел III, краљ Сардиније. (* 1701)
  • 1778 — Лаура Баси, италијански научник и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи. (* 1711)
  • 1790Јосиф II, аустријски цар. (* 1741)
  • 1810 — Андреас Хофер, триолски патриота и вођа побуне против Наполеона и Баварске. (* 1767)
  • 1896 — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари председник Матице српске. (* 1824)
  • 1907Анри Моасан, француски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију. (* 1852)
  • 1908Симо Матавуљ, писац, члан Српске краљевске академије. (*1852)
  • 1920Роберт Пири, амерички истраживач и официр. (* 1856)
  • 1936 — Макс Шрек, немачки глумац. (* 1879)
  • 1968 — Ентони Есквит, британски глумац. (* 1902)
  • 1972Марија Геперт-Мајер, америчка физичарка немачког порекла, добитница Нобелове награде за физику. (* 1906)
  • 1980 — Хуго Крас, немачки генерал. (* 1911)
  • 2000Сара Кејн, британска књижевница. (* 1971)
  • 2001 — Миленко Матицки, књижевник, новинар и уредник „Политике”. (* 1936)
  • 2002 — Бранко Станковић, фудбалер и тренер. (* 1921)
  • 2005 — Хантер С. Томпсон, амерички новинар и писац. (* 1937)
  • 2010Александер Хејг, амерички политичар и генерал. (* 1924)
  • 2017 — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. (* 1952)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.