20. децембар

20. децембар (20.12.) је 354. дан године по грегоријанском календару (355. у преступној години). До краја године има још 11 дана.

Догађаји

децембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
  • 69 — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија.
  • 1192 — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.
  • 1522Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.
  • 1582 — У Француској прихваћен Грегоријански календар.
  • 1860Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД.
  • 1912 — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.
  • 1915 — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља.
  • 1917 — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција.
  • 1924Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг.
  • 1945Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.
  • 1951 — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију.
  • 1960 — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.
  • 1970 — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек.
  • 1971 — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.
  • 1986 — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.
  • 1987 — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота.
  • 1989САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.
  • 1990 — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
  • 1991 — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.
  • 1992 — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.
  • 1995 — Амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.
  • 1996 — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.
  • 1998 — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.
  • 1999Португалија је вратила Макао Кини.
  • 1999 — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.
  • 2001Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.
  • 2002 — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

Рођења

  • 1795Леополд фон Ранке, немачки историчар.
  • 1834 — Валтазар Богишић, српски историчар права, министар правде Црне Горе, професор, правник (†1908).
  • 1861 — Ивана Кобилица, словеначка сликарка. († 1926).
  • 1943Дејан Пенчић-Пољански, српски позоришни критичар, театролог, позоришни редитељ.
  • 1946Аито Ренесес, шпански кошаркашки тренер.
  • 1955 — Дара Џокић, српска глумица.
  • 1956Дамир Десница, хрватски фудбалер.
  • 1964 — Млађан Динкић, политичар.
  • 1978Џереми Њитап, камерунски фудбалер.
  • 1980Ешли Кол, енглески фудбалски репрезентативац.
  • 1980Мартин Демикелис, аргентински фудбалер.
  • 1981Жилијен Бенето, француски тенисер.
  • 1983 — Биљана Мишић, српска глумица.
  • 1983 — Ламин Дијара, сенегалски фудбалер.
  • 1983Огњен Вукојевић, хрватски фудбалер.
  • 1985 — Ања Станић, српска глумица.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.