2. јануар

2. јануар је други дан у години у Грегоријанском календару. 363 дана (364 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
ПУСЧПСН
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
  • 366Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство.
  • 533 — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању.
  • 1492 — Боабдил, последњи владар Гранаде се предао краљу Фернанду II и краљици Изабели I, чиме је окончана реконкиста.
  • 1757Велика Британија је заузела Калкуту у Индији.
  • 1781Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензика, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације.
  • 1788Џорџија је постала четврта држава која је ратификовалае Устав Сједињених Америчких Држава.
  • 1799 — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.
  • 1815Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму.
  • 1818 — Основана британска Институција цивилних инжињера
  • 1839Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца.
  • 1859Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Practical Etiquette.
  • 1860 — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу.
  • 1870 — Почиње прављење Бруклинског моста.
  • 1871Амадео I постаје краљ Шпаније.
  • 1872Бригам Јанг ухапшен због бигамије (25 жена).
  • 1882Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију.
  • 1889 — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.
  • 1890Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће.
  • 1900Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином.
  • 1900 — Отвара се Чикаго канал.
  • 1905 — Окончана је опсада Порт Артура у Руско-јапанском рату предајом руске флоте и гарнизона.
  • 1915 — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.
  • 1917Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека.
  • 1921 — Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија).
  • 1921 — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску.
  • 1923 — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала.
  • 1929Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде.
  • 1935Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.
  • 1941
    • Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс.
    • Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова.
  • 1942
  • 1943 — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.
  • 1946 — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон.
  • 1949Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.
  • 1955 — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.
  • 1957Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.
  • 1959
    • CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake.
    • лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде.
  • 1963Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака.
  • 1966 — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда.
  • 1967 — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.
  • 1971 — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.
  • 1974Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга
  • 1979Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.
  • 1980 — У Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла.
  • 1981Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен.
  • 1983 — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју.
  • 1991Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности.
  • 1992
    • Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.
    • Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.
  • 1993 — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима.
  • 1994 — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.
  • 1998
    • Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.
    • Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност.
  • 1999 — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359 снега у Милвокију и 487 у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °C, а пријављено је 68 смрти.
  • 2002
    • Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.
    • Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.
  • 2003 — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.
  • 2004 — Сонда Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак честица из њене коме које ће донети Земљу две године касније.

Рођења

  • 1642Мехмед IV, отомански султан († 1693)
  • 1727 — Џејмс Вулф, британски генерал у Француском и индијанском рату († 1759)
  • 1777Кристијан Данијел Раух, немачки вајар († 1857)
  • 1816Бенџамин Хобсон, медицински мисионар у Кини
  • 1822Рудолф Клаусијус, немачки физичар, допринео термодинамици († 1888)
  • 1836Менделе Мојхер Сфорим, јеврејски писац († 1917)
  • 1837Милиј Балакирјев, руски композитор, пијаниста и диригент († 1910)
  • 1859Ана Захер, аустријски хотелијер († 1930)
  • 1870Ернст Барлах, немачки вајар, графичар и песник († 1938)
  • 1877Слава Рашкај, хрватска сликарка (у. 1906)
  • 1886Флоренс Лоренс, канадска глумица († 1938)
  • 1896 — Дзига Вертов, руски режисер († 1954)
  • 1897 — Љубинка Бобић, српска глумица († 1978)
  • 1904Сели Ренд, америчка играчица († 1979)
  • 1905Мајкл Типет, енглески композитор († 1998)
  • 1909 — Бери Голдвотер, амерички сенатор из Аризоне и председнички кандидат († 1998)
  • 1912 — Ренато Гутузо, италијански сликар († 1987)
  • 1913Ана Ли, енглеска глумица († 2004)
  • 1917Вера Зорина, играчица, глумица († 2003)
  • 1920Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике († 1992)
  • 1926 — Захарије Трнавчевић, новинар, уредник ТВ Београд и ТВ Б 92, председник Покрета „Богата Србија“
  • 1930Јулијус ЛаРоса, певач
  • 1936Роџер Милер, амерички певач кантри музике († 1992)
  • 1938Иан Брејди, британски серијски убица
  • 1938Ханс Хербјорнсруд, норвешки аутор
  • 1939Џим Бакер, амерички телеванђелиста
  • 1939Констанце Вернон, играч
  • 1942Хју Шелтон, амерички председник заједничких шефова особља
  • 1944 — Принц Нородом Ранарид, камбоџански политичар
  • 1947Џек Хана, амерички зоолог
  • 1949Кристофер Дуранг, амерички писац представа
  • 1954Хенри Бонила, амерички политичар
  • 1954Дон Силва, певачица (The Brides of Funkenstein, P-Funk)
  • 1954Милован Рајевац, српски фудбалски тренер.
  • 1954Павле " Паво" Јурина, југословенски и хрватски рукометаш. († 2011)
  • 1955Текс Брашир, амерички глумац
  • 1959Кирти Азад, индијски играч крикета
  • 1961Габријел Картерис, америчка глумица
  • 1961 — Тод Хејнс, амерички филмски режисер
  • 1963Дејвид Коун, амерички играч бејзбола
  • 1964Пернел Витакер, амерички боксер
  • 1967 — Тија Карере, америчка глумица
  • 1968Куба Гудинг Јуниор, амерички глумац
  • 1969Кристи Тарлингтон, амерички модел
  • 1969Томи Морисон, амерички боксер
  • 1971 — Слободан Комљеновић, српски фудбалер
  • 1972Теј Дигс, амерички глумац
  • 1974 — Триша Хелфер, канадска глумица и модел
  • 1975Даг Роб, амерички певач (Хубастенк)
  • 1975Александар Шоковски, украјински фудбалер.
  • 1976 — Паз Вега, шпанска глумица
  • 1981Макси Родригез, аргентински фудбалски репрезентативац.
  • 1981 — Кирк Хајнрик, амерички кошаркаш.
  • 1983 — Кејт Бозворт, америчка глумица.
  • 1985Иван Додиг, хрватски тенисер.
  • 1987 — Нађа Хигл, српска пливачица, светска шампионка
  • 1990 — Љубомир Перућица, српски певач
  • 1991 — Давиде Сантон, италијански фудбалер

Смрти

  • 1694Хенри Бут, енглески политичар. (* 1651)
  • 1726Доменико Зиполи, италијански композитор. (* 1688)
  • 1893Џон Обадаја Вествуд, британски ентомолог. (* 1805)
  • 1904 — Џејмс Лонгстрит, амерички генерал Конфедерације. (* 1821)
  • 1913Леон Тесеранк д Борт, француски метеоролог. (* 1855)
  • 1917Едвард Барнет Тејлор, енглески антрополог. (* 1832)
  • 1918 — Едмон Ростан, француски писац
  • 1924Сабин Беринг-Голд, енглески композитор и романописац. (* 1834)
  • 1939Роман Дмовски, пољски политичар. (* 1864)
  • 1960Фаусто Копи, италијански бициклиста. (* 1919)
  • 1963Дик Пауел, амерички глумац. (* 1904)
  • 1963Џек Карсон, амерички глумац. (* 1910)
  • 1974Текс Ритер, амерички глумац и певач. (* 1905)
  • 1977Ерол Гарнер, амерички џез музичар. (* 1921)
  • 1986Уна Меркел, америчка глумица. (* 1903)
  • 1986Бил Вик, бејзбол менаџер. (* 1914)
  • 1990Алан Хејл Јуниор, амерички глумац. (* 1918)
  • 1995Мохамед Сијад Баре, бивши председник Сомалије
  • 1996Карл Тарговник, психијатар и преживео Холокауст. (* 1915)
  • 2000Патрик О'Брајан, романописац. (* 1914)
  • 2000Елмо Р. Замволт Јуниор, амерички адмирал. (* 1920)
  • 2000Нет Едерли, амерички музичар и композитор. (* 1931)
  • 2005Х. Дејвид Далквист, проналазач посуђа за кување. (* 1918?)
  • 2005 — Сирил Флечер, британски комичар. (* 1913)
  • 2005 — Френк Кели Фрис, амерички уметнил. (* 1922)
  • 2005 — Роналд 'Бо' Гин, амерички конгресмен из Џорџије. (* 1934)
  • 2005 — Меклин Макарти, амерички генетичар. (* 1911)
  • 2005 — Едо Муртић, хрватски сликар. (* 1921)
  • 2017Зоја Беголи, примабалерина. (* 1949)
  • 2019 — Марко Николић, српски глумац. (* 1946)
  • 2019 — Иво Грегуревић, југословенски и хрватски глумац. (* 1952)
  • 2019 — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. (* 1942)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.