2. фебруар

2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.
  • 1509Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.
  • 1536Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.
  • 1709Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.
  • 1804 — Почео Први српски устанак.
  • 1808Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.
  • 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
  • 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.
  • 1878Грчка објавила рат Турској.
  • 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.
  • 1943Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
  • 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
  • 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
  • 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.
  • 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.
  • 2002Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
  • 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.
  • 2006
    • На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу.
    • Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

Рођења

  • 450Јустин I, источноримски цар. († 527)
  • 1208Ђауме I од Арагона, краљ Арагона, валенсије и Мајорке. († 1276)
  • 1426 — Елеонора од Наваре, краљица Наваре. († 1479)
  • 1455 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и Шведске. († 1513)
  • 1649Папа Бенедикт XIII. († 1730)
  • 1717 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. († 1790)
  • 1754Шарл Морис де Талеран, француски дипломата. († 1838)
  • 1803 — Алберт Џонстон, официр армије САД. († 1862)
  • 1827 — Освалд Ахенбах, немачки сликар. († 1905)
  • 1829 — Алфред Брем, немачки зоолог и писац. († 1884)
  • 1849 — Павол Орсаг Хвијездослав, словачки песник, драматург и преводилац. († 1921)
  • 1861 — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац, филантроп и мецена. († 1949)
  • 1873Константин фон Нојрат, нацистички политичар. († 1956)
  • 1882Џејмс Џојс, ирски књижевник. († 1941)
  • 1893 — Дамдин Сухбатор, монголски војсковођа и револуционар. († 1923)
  • 1895Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата. († 1916)
  • 1902Пепе Самитијер, шпански фудбалер и тренер. († 1972)
  • 1905Ајн Ранд, руско-америчка филозофкиња и ауторка. († 1982)
  • 1923Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста. († 2012)
  • 1923 — Бонита Гранвил, америчка глумица. († 1988)
  • 1924 — Мира Алечковић, српска књижевница († 2008)
  • 1926 — Данило Николић, књижевник. († 2016)
  • 1926Валери Жискар д’Естен, француски политичар.
  • 1927 — Стен Гец, амерички музичар. († 1991)
  • 1932 — Босиљка Боци, позоришна и филмска глумица. († 1997)
  • 1933 — Тан Шве, мјанмарски генерал и војни диктатор.
  • 1940 — Дејвид Џејсон, енглески глумац.
  • 1944 — Окил Окилов, премијер Републике Таџикистан.
  • 1946 — Алфа Умар Конаре, председник Малија.
  • 1949 — Војо Стојановски, македонски певач. († 2014)
  • 1952Парк Гун-хје, јужнокорејска политичарка.
  • 1960 — Оливера Јежина, позоришна и филмска глумица.
  • 1963 — Ева Касиди, америчка певачица. († 1996)
  • 1963Андреј Киска, словачки филантроп, предузетник и политичар.
  • 1966 — Андреј Чесноков, руски тенисер.
  • 1968 — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста.
  • 1968 — Ивана Жигон, српска глумица.
  • 1969 — Валериј Карпин, руски фудбалски репрезентативац.
  • 1970 — Дејан Радоњић, црногорски кошаркашки тренер.
  • 1974Андреа Менегин, италијански кошаркаш.
  • 1977Шакира, колумбијска певачица.
  • 1983 — Каролина Клифт, шведска атлетичарка.
  • 1985Марио Гргуровић, хрватски фудбалер.
  • 1986Томислав Бушић, босански рукометаш.
  • 1986Џема Артертон, енглеска глумица.
  • 1987Жерард Пике, шпански фудбалер.
  • 1987 — Ентони Фејинга, аустралијски рагбиста.
  • 1989Иван Перишић, хрватски фудбалер.

Смрти

  • 1124 — Боривој II, војвода Чешке. (*око 1064)
  • 1218 — Константин Ростовски, кнез Ростова и велики кнез Владимира. (* 1185)
  • 1250 — Ерик XI Муцави и Хроми, краљ Шведске. (* 1216)
  • 1294 — Лудвиг II, војвода Баварске. (* 1229)
  • 1435 — Јована II Напуљска, краљица Напуља. (* 1373)
  • 1446Виторино да Фелтре, италијански педагог. (* 1378)
  • 1461 — Овен Тјудор, велшки војник. (*око 1400)
  • 1529 — Балдасаре Кастиљоне, италијански писац, дворанин и дипломата. (* 1478)
  • 1594Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор. (* 1525. или 1526)
  • 1660 — Говерт Флинк, холандски сликар. (* 1615)
  • 1769Папа Климент XIII. (* 1693)
  • 1704 — Гијом де Лопитал, француски математичар (* 1661)
  • 1895 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (* 1826)
  • 1901 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода. (* 1833)
  • 1907Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар. (* 1834)
  • 1908Милован Глишић, српски књижевник. (* 1847)
  • 1924Алекса Шантић, српски песник. (* 1868)
  • 1942 — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (* 1905)
  • 1956 — Тракстун Хер, амерички спортиста. (* 1878)
  • 1968Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ. (* 1881)
  • 1969Борис Карлоф, амерички глумац британског порекла. (* 1887)
  • 1970Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (* 1872)
  • 1972 — Натали Клифорд Барни, америчко-француска књижевница. (* 1876)
  • 1979Сид Вишос, британски музичар. (* 1957)
  • 1985 — Херман Прис, немачки генерал. (* 1901)
  • 1989 — Ондреј Непела, чехословачки клизач. (* 1951)
  • 1995Донакд Плезенс, енглески глумац. (* 1919)
  • 1995 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (* 1909)
  • 1996Џин Кели, амерички филмски глумац и играч. (* 1912)
  • 2000 — Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1942)
  • 2003Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ. (* 1939)
  • 2005Макс Шмелинг, немачки боксер, светски шампион у тешкој категорији. (* 1905)
  • 2014Филип Симор Хофман, амерички глумац. (* 1967)
  • 2017 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. (* 1932)
  • 2019 — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник. (* 1962)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.