2. октобар

2. октобар (2.10.) је 275. дан у години по грегоријанском календару (276. у преступној години). До краја године има још 90 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1187 — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
  • 1608 — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.
  • 1870 — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.
  • 1924Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.
  • 1935 — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.
  • 1944 — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.
  • 1946Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.
  • 1975 — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.
  • 1989 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова.
  • 1990
    • На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти.
    • Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.
  • 1991 — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.
  • 1998Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.
  • 1999Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.
  • 2000 — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.
  • 2002 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.
  • 2003 — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003.
  • 2009Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

Рођења

  • 1847Паул фон Хинденбург, немачки државник и фелдмаршал. († 1934)
  • 1851Фердинанд Фош, француски маршал. († 1929)
  • 1869Махатма Ганди, назван Махатма, индијски национални вођа. († 1948)
  • 1883 — Карл фон Терцаги, отац механике тла. († 1963)
  • 1944 — Абас Арсланагић, бивши југословенски рукометаш и тренер.
  • 1945 — Мартин Хелман, амерички криптограф.
  • 1959Луис Фернандез, француски фудбалски репрезентативац и тренер.
  • 1967Томас Мустер, аустријски тенисер.
  • 1969 — Дејан Говедарица, српски фудбалер.
  • 1969 — Беби Дол, српска поп певачица.
  • 1978 — Ајуми Хамасаки, јапанска поп певачица.
  • 1978Славомир Жмал, пољски рукометни репрезентативац.
  • 1980Лукас Кастроман, аргентински фудбалер.
  • 1982Тајсон Чендлер, амерички кошаркаш.
  • 1984Марион Бартоли, француска тенисерка.
  • 1988 — Иван Зајцев, италијански одбојкаш.
  • 1991Роберто Фирмино , бразилски фудбалски репрезентативац.

Смрти

  • 829Михаило II Аморијац, византијски цар. (* 770)
  • 1803Самјуел Адамс, амерички политичар. (* 1772)
  • 1804 — Никола Кињо, француски проналазач, познат по томе што је изумео први аутомобил на свету. (* 1725)
  • 1973Паво Нурми, фински спортиста. (* 1897)
  • 1985Рок Хадсон, амерички филмски глумац. (* 1925)
  • 1996Андреј Луканов, бивши бугарски премијер. (* 1938)
  • 2018 — Смиља Аврамов, српски стручњак за међународно право и члан Сената Републике Српске. (* 1918)
  • 2018Бајо Џаковић, српски новинар и књижевник (* 1960)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.