19. јул

19. јул (19.7.) је 200. дан године по грегоријанском календару (201. у преступној години). До краја године има још 165 дана.

Догађаји

јул
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 64 — Изгорело две трећине Рима у пожару, а цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из Рима.
  • 711Омејадске снаге предвођене Тариком ибн Зијадом су победили у бици код Гвадалете Визиготе предвођене краљем Родериком.
  • 1333Едвард III је поразио у бици код Хелидон Хила Арчибалда Дагласа у последњем рату за независност Шкотске.
  • 1545 — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи.
  • 1553Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католкиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској.
  • 1864 — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угушила Тајпиншки устанак.
  • 1870 — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република.
  • 1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор.
  • 1883 — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.
  • 1900 — Отворена је париска подземна железница (метро).
  • 1936 — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ
  • 1937 — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната ("крвава литија") који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.
  • 1941 — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ () у Другом светском рату.
  • 1943 — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.
  • 1956 — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.
  • 1974 — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније.
  • 1980 — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.
  • 1985 — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа.
  • 1989Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске.
  • 1994Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат.
  • 1996 — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.
  • 1997Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.
  • 2000Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици крос-кантри мотоцикла.
  • 2001 — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.

Рођења

  • 1814 — Самјуел Колт, који је направио револвер назван по његовом презимену. († 1862)
  • 1834Едгар Дега, француски сликар, графичар и вајар. († 1917)
  • 1855Живојин Мишић, српски војсковођа. († 1921)
  • 1876 — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник. († 1932)
  • 1890Ђорђе II Грчки, грчки краљ. († 1947)
  • 1893Владимир Мајаковски, руски писац. († 1930)
  • 1896Арчибалд Џозеф Кронин, шкотски књижевник. († 1981)
  • 1898Херберт Маркузе, немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе. († 1979)
  • 1946Илије Настасе, румунски тенисер.
  • 1947Брајан Меј, енглески aстрофизичар и музичар, најпознатији као водећи гитариста групе .
  • 1950 — Сима Аврамовић, професор на Правном факултету Универзитета у Београду.
  • 1954 — Верица Калановић, српска политичарка, потпредседник Владе Србије (2011—13).
  • 1960 — Миленко Савовић, српски кошаркаш.
  • 1964 — Саша Лошић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као певач групе Плави оркестар.
  • 1969 — Николај Севастијанов, бугарски митрополит.
  • 1971Виталиј Кличко, украјински боксер и политичар.
  • 1973 — Аилтон Гонсалвес да Силва, бразилски фудбалер.
  • 1976Бенедикт Камбербач, енглески глумац.
  • 1976 — Ерик Придс, шведски ди-џеј, музичар и музички продуцент.
  • 1979Звонимир Вукић, српски фудбалер.
  • 1980Гзавје Малис, белгијски тенисер.
  • 1984 — Адам Морисон, амерички кошаркаш.
  • 1985 — Ламаркус Олдриџ, амерички кошаркаш.
  • 1994 — Дарко Лазић, српски фудбалер.
  • 2000 — Зоран Пауновић, српски кошаркаш.

Смрти

  • 1427Стефан Лазаревић, српски деспот (*1377)
  • 1918 — Ђура Стантић, спортиста, светски првак. (* 1878)
  • 1936 — Јован Жујовић, српски геолог и политичар. (* 1856)
  • 1945 — Драгутин Гавриловић, мајор Краљевске југословенске војске. (* 1882)
  • 1947Аунг Сан, бурмански генерал и револуционар, отац модерне Бурме. (* 1915)
  • 1965Сингман Ри, корејски државник, први председник Јужне Кореје (1948—60). (* 1875)
  • 1984 — Марко Тајчевић, српски композитор, музиколог и музички критичар (* 1900)
  • 1992 — Паоло Борселино, италијански судија. (* 1940)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.