18. јун

18. јун (18.6.) је 169. дан године по грегоријанском календару (170. у преступној години). До краја године има још 196 дана.

Догађаји
јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг.
  • 1429 — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.
  • 1155 — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.
  • 1583 — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.
  • 1812 — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.
  • 1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.
  • 1817 — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.
  • 1839 — Основана је Прва београдска гимназија
  • 1881 — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године.
  • 1940 —
    • Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
    • Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.
  • 1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.
  • 1968 — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.
  • 1975 — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975.
  • 1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.
  • 1983 — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер.
  • 1993 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.
  • 1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
  • 1996 —
    • Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције.
    • Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991.
  • 1997 — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.
  • 2000 —
    • Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.
    • Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана.
  • 2001 — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.
  • 2002 —
    • Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ.
    • У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа.
  • 2004 — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

Рођења
  • 1812 — Иван Гончаров, руски писац. († 1891)
  • 1868 — Миклош Хорти де Нађбања, мађарски адмирал и државник. († 1957)
  • 1882 — Георги Димитров, бугарски револуционар и државник. († 1949)
  • 1942 — Пол Макартни, енглески музичар, члан групе Битлс.
  • 1946 — Фабио Капело, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1947 — Весна Пећанац, српска глумица.
  • 1950 — Радмила Петановић, српски биолог и професор.
  • 1961 — Алисон Моје, енглеска музичарка.
  • 1962 — Стивен Маркус, енглески глумац.
  • 1963 — Џеф Милс, амерички ди-џеј и музички продуцент.
  • 1969 — Милка Форцан, менаџерка и бивша потпредседница Делта холдинг корпорације.
  • 1973 — Реј Ламонтејн, амерички музичар.
  • 1974 — Винченцо Монтела, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1978 — Снежана Перић, српска каратисткиња.
  • 1982 — Марко Боријело, италијански фудбалер.
  • 1986 — Ришар Гаске, француски тенисер.
  • 1987 — Борис Савовић, црногорски кошаркаш.
  • 1992 — Алекса Вукановић, српски фудбалер.
  • 1998 — Костја Мушиди, немачки кошаркаш.
  • 1999 — Тамер Прељевић, српски фудбалер.

Смрти

Празници и дани сећања

 __SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још
__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце
    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.