18. октобар

18. октобар (18.10) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.
  • 1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске.
  • 1081Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч.
  • 1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
  • 1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.
  • 1692 — Ростављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
  • 1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
  • 1867САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
  • 1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC).
  • 1955 — Почела производнја Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ.
  • 1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере.
  • 1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
  • 1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
  • 1991
    • На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.
    • Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
  • 1998
    • Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
    • Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
  • 2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.
  • 2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
  • 2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.

Рођења

  • 1130Си Џу, кинески филозоф. († 1200)
  • 1405 — Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије II од 1458. († 1464)
  • 1523 — Ана Јагелонска, пољска краљица. († 1596)
  • 1663Еуген Савојски, аустријски војсковођа. († 1736)
  • 1697Каналето, италијански сликар. († 1768)
  • 1741Шодерло де Лакло, француски писац и генерал. († 1803)
  • 1777 — Хајнрих фон Клајст, немачки драматург, песник и публициста. († 1811)
  • 1831Фридрих III од Немачке, цар Немачке и краљ Пруске. († 1888)
  • 1842 — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста и историчар. († 1932)
  • 1847 — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач. († 1923)
  • 1859Анри Бергсон, француски филозоф. († 1941)
  • 1870Д. Т. Сузуки, јапански аутор. († 1966)
  • 1882 — Лисјен Пети Бретон, француски бициклиста. († 1917)
  • 1902 — Миријам Хопкинс, америчка глумица. († 1972)
  • 1905Феликс Уфуе-Боањи, први председник Обале Слоноваче. († 1993)
  • 1918 — Константин Мицотакис, грчки политичар. († 2017)
  • 1919Пјер Трудо, канадски политичар. († 2000)
  • 1920 — Мелина Меркури, грчка глумица. († 1994)
  • 1925Рамиз Алија, албански политичар. († 2011)
  • 1926Чак Бери, амерички композитор и певач, зачетник рокенрола. († 2017)
  • 1926. — Клаус Кински, немачки глумац. († 1991)
  • 1927Џорџ Си Скот, амерички глумац. († 1999)
  • 1929 — Виолета Чаморо, никарагвански политичар.
  • 1931 — Светозар Стојановић, српски филозоф. († 2010)
  • 1938Ги Ру, француски фудбалски тренер.
  • 1939Ли Харви Освалд, амерички маринац, убица Џона Кенедија. († 1963)
  • 1947 — Лора Ниро, амерички композитор, текстописац, певачица и пијаниста. († 1997)
  • 1952 — Чак Лори, амерички телевизијски писац, продуцент и композитор.
  • 1956Мартина Навратилова, једна од најбољих тенисерки свих времена.
  • 1959 — Маурисио Фунес, салвадорски политичар.
  • 1959 — Милчо Манчевски, македонски режисер, сценариста, писац и фотограф.
  • 1960Жан-Клод ван Дам, белгијски глумац.
  • 1961 — Винтон Марсалис, амерички трубач и композитор.
  • 1968Михаел Штих, немачки тенисер.
  • 1973Игор Муса, хрватски фудбалер.
  • 1973. — Џејмс Фоли, амерички фоторепортер, прва америчка жртва ИСИС-а. († 2014)
  • 1973. — Михалис Капсис, грчки фудбалер.
  • 1978 — Мајк Тиндал, енглески рагбиста.
  • 1983 — Данте, бразилски фудбалер.
  • 1984Линдзи Вон, америчка алпска скијашица.
  • 1984. — Роберт Хартинг, немачки бацач диска.
  • 1984. — Фрида Пинто, индијска глумица и модел.
  • 1984. — Мајло Јанопулос, енглески новинар и писац.
  • 1985 — Драган Станковић, српски одбојкаш
  • 1987Зек Ефрон, амерички глумац и певач.
  • 1990 — Бритни Грајнер, америчка кошаркашица.
  • 1992Сандро Обрановић, хрватски рукометаш.

Смрти

  • 31 — Луције Елије Сејан, префект преторијанске гарде у старом Риму. (* 20. п. н. е.)
  • 707 — Папа Јован VII. (* 650)
  • 1035 — Санчо III од Наваре, краљ Памплоне. (* 985)
  • 1101 — Иго од Вермандоа, гроф Вермандоа и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата. (* 1057)
  • 1417Папа Гргур XII. (* 1326)
  • 1503Папа Пије III. (* 1439)
  • 1541Маргарита Тјудор, краљица Шкотске. (* 1489)
  • 1558 — Марија од Угарске, гувернер Низоземске. (* 1505)
  • 1641 — Јакоб Јорданс, фламански сликар. (* 1593)
  • 1865Хенри Џон Темпл, енглески државник. (* 1784)
  • 1871Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства. (* 1791)
  • 1893Шарл Гуно, француски композитор. (* 1818)
  • 1911 — Алфред Бине, француски психолог. (* 1857)
  • 1921 — Лудвиг III Леополд, баварски краљ. (* 1845)
  • 1931Томас Алва Едисон, амерички проналазач. (* 1847)
  • 1934Сантијаго Рамон и Кахал, шпански патолог, хистолог, неуролог и добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (* 1852)
  • 1948Валтер фон Браухич, немачки фелдмаршал. (* 1881)
  • 1962 — Светислав Иван Петровић, српски глумац, који се први прославио на филмском екрану у Европи, између два светска рата . (* 1894)
  • 1978 — Рамон Меркадер, шпански комуниста, убица Лава Троцког. (* 1913)
  • 1982 — Бес Труман, супруга Харија Трумана. (* 1885)
  • 2006 — Звонко Марић, српски академик, физичар. (* 1931)
  • 2007 — Никола Решић, српско-босански певач. (* 1964)
  • 2012 — Силвија Кристел, холандска глумица и манекенка. (* 1952)
  • 2016 — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (сопран). (* 1969)
  • 2017 — Исам Захредин, сиријски генерал-мајор, борац против тероризма, јунак одбране Деир ез Зора и симбол националног отпора. (* 1961)

Празници и дани сећања

Литература

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.