17. септембар

17. септембар (17.9.) је 260. дан у години по грегоријанском календару (261. у преступној години). До краја године има још 105 дана.

Догађаји

септембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 1630 — Основан је град Бостон у Масачусетсу.
  • 1631 — У Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.
  • 1665 — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.
  • 1776 — Основан је Пресидио Сан Франциска у Новој Шпанији.
  • 1787 — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД.
  • 1809Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску.
  • 1814 — Френсис Скот Кеи завршио је своју песму "Одбрана Форт МекХенрија", она је касније постала предложак за текст "Стар Спанглед Банер", химне Сједињених Америчких Држава.
  • 1889 — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.
  • 1900 — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.
  • 1914 — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније.
  • 1918 — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.
  • 1931 — Компанија представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку.
  • 1939 — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.
  • 1939 — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморица У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
  • 1944 — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату.
  • 1978 — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.
  • 1991 — Прва верзија Линукс кернела (0.01) је објављена на Интернету.
  • 1997 — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.
  • 2001
    • Њујоршка берза поново је отварена за трговину након напада 11. септембра, најдуже затварање од велике депресије.
    • Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.
    • Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.
  • 2006 — Покренута ТВ Авала.
  • 2011 — Покренут је покрет Окупирај Вол Стрит у парку Зукоти у Њујорку.
  • 2016 — Две бомбе су експлодирале у Сисајд Парку у Њу Џерсију и Менхетну у Њујорку. 31 особа је повређена у бомбардовању Менхетна.

Рођења

  • 879Карло III Безазлени, француски краљ († 929)
  • 1580Мартинус Весел Преториус, јужноафрички генерал и политичар, 1. председник Јужноафричке Републике. († 1901)
  • 1826Бернхард Риман, немачки математичар. († 1866)
  • 1853 — Марко Т. Леко, српски хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста. († 1932)
  • 1854Давид Дунбар Буик, шкотско-амерички бизнисмен, основао је компанију Буик Мотор. († 1929)
  • 1857Константин Циолковски, руски физичар. († 1935)
  • 1859Били Д Кид, амерички револвераш († 1881)
  • 1905 — Владан Десница, српски и хрватски писац. († 1967)
  • 1908Давид Фјодорович Ојстрах, руски виолиниста и диригент.
  • 1918Хаим Херзог, израелски генерал и политичар, 6. председник Израела. († 1997)
  • 1918Агостино Нето, анголски песник и политичар, 1. председник Анголе. († 1979)
  • 1945Фил Џексон, амерички кошаркашки тренер.
  • 1948 — Кемал Монтено, био је босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. († 2015)
  • 1950Нарендра Моди, главни министар Гујарата, Индија (2001—14) и политичар, 15. премијер Индије.
  • 1958Јанез Јанша, словеначки политичар, 5. премијер Словеније.
  • 1960Дејмон Хил, британски возач формуле 1.
  • 1969Кит Флинт, енглески певач и плесач. († 2019)
  • 1971Славко Голужа, хрватски рукометаш и тренер.
  • 1971Сергеј Барбарез, босанскохерцеговачки фудбалер. († 1960)
  • 1974Рашид Валас, амерички кошаркаш.
  • 1977Симоне Перота, италијански фудбалер и репрезентативац.
  • 1985Томаш Бердих, чешки тенисер.
  • 1985 — Мирза Телетовић, босанскохерцеговачки кошаркашки репрезентативац.
  • 1982Микица Лукић, српски публициста, историчар, истакнути спортски радник.
  • 1985 — Александар Овечкин, руски хокејаш.
  • 1990 — Петар Ђорђић, српски рукометаш.
  • 1999 — Јулија ван Берген, холандска певачица.

Смрти

  • 1948Фолке Бернадот, шведски гроф, посредника Уједињених нација у сукобу Израела и Арапа.
  • 1961 — Аднан Мендерес, турски премијер.
  • 1980Анастасио Сомоса Дебајле, никараговски генерал, политичар, диктатор, 73. председник Никарагве (1925).
  • 1994Карл Попер, британски филозоф и академик аустријског порекла.
  • 1994 — Витас Герулајтис, литвански-амерички тенисер. († 1954)
  • 1994Спиро Агнев, амерички војник и политичар, 39. потпредседник Сједињених Држава (1918.)
  • 2008 — Звонко Миленковић, члан групе Рокери с Мораву

Празници и дани сећања

  • — Аустралијски дан држављанства.
  • — Бетменов дан, годишње означавање које је започео ДЦ Комикс 17. септембра 2013.

Литература

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.