17. март

17. март (17.03) је 76. дан у години по грегоријанском календару (77. у преступној години). До краја године има још 289 дана.

Догађаји

март
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
  • 45. п. н. е.Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег .
  • 1190 — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.
  • 1526Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства.
  • 1649Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I.
  • 1861 — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије.
  • 1921 — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.
  • 1944 — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
  • 1945Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци.
  • 1948Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније.
  • 1958 — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око ЗемљеВангард I“, други амерички сателит.
  • 1963 — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи.
  • 1968 — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.
  • 1968 — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути.
  • 1969Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.
  • 1973Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи.
  • 1991 — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
  • 1992
    • Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
    • На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
  • 1995 — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
  • 1996 — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
  • 1998Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине.
  • 1999 — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију.
  • 2000 — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.
  • 2002 — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци.
  • 2003 — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом.
  • 2004 — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

Рођења

  • 1473Џејмс IV од Шкотске , краљ Шкотске († 1513)
  • 1834Готлиб Вилхелм Дајмлер, немачки инжењер († 1900)
  • 1847 — Јован Пачу, композитор и пијаниста. († 1902)
  • 1881Рудолф Хес , швајцарски лекар и физиолог добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1949. године († 1973)
  • 1894 — Славко Воркапић, српско-амерички режисер († 1976)
  • 1897 — Милан Ајваз, српски глумац († 1980)
  • 1904 — Павле Маргановић, један од седам секретара СКОЈ-а. († 1929)
  • 1918 — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. († 1999)
  • 1919Нет Кинг Кол, амерички џез музичар († 1965)
  • 1920Шеик Муџибур Рахман, бенгалски политичар и оснивач Народне Републике Бангладеш († 1975)
  • 1928 — Јунис Гејсон, британска глумица († 2018)
  • 1935 — Владица Поповић, српски фудбалер и тренер.
  • 1938Рудолф Нурејев, руски балетски играч († 1993)
  • 1939Ђовани Трапатони, италијански фудбалски тренер.
  • 1949 — Југослав Влаховић, карикатуриста, професор Факултета примењених уметности у Београду.
  • 1952 — Марко Вукобрат Јарић, српски физичар. (†1997).
  • 1964 — Роб Лоу, амерички глумац.
  • 1965 — Дивна М. Вуксановић, српска књижевница, филозоф, теоретичар медија и председница Естетичког друштва Србије.
  • 1969Александар Маквин, британски модни креатор.
  • 1970 — Флорин Радучоју, румунски фудбалер.
  • 1976 — Алваро Рекоба, уругвајски фудбалер.
  • 1978 — Саша Станишић, немачки писац рођен у Вишеграду, Југославија.
  • 1951Курт Расел, амерички глумац.
  • 1963 — Емир Шишић, бивши пилот ЈНА и Војске Југославије.
  • 1980Владимир Осмајић, црногорски рукометаш.
  • 1983 — Раул Меирелеш, португалски фудбалер.
  • 1983Стефано Манћинели, италијански кошаркаш.
  • 1986Един Џеко, босански фудбалер.
  • 1989 — Шинџи Кагава, јапански фудбалер.

Смрти

  • 180Марко Аурелије, римски филозоф и цар. (* 121)
  • 493Свети Патрик, светац заштитник Ирске.
  • 1758 — Станислав Вуколајев Радоњић, црногорски гувернадур, умро у Санкт Петербургу, сахрањен уз највеће почасти руског двора (царице Јелисавете) на гробљу Храма Александра Невског. На гробу се налази званични грб породице гувернадура Радоњића. (* 1690)
  • 1890 — Мита Ракић, српски књижевник. (*1846).
  • 1906 — Аврам Ђукић, српски историчар. (* 1844)
  • 1942 — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923)
  • 1956Ирена Кири, француска научница, нуклеарни физичар и хемичар. (* 1897)
  • 2002Ван Тиен Дунг, командант северно-вијетнамских снага. (* 1917)

Празници и дани сећања

Свети Патрик, заштитник Ирске.

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.