17. август

17. август (17.08) је 229. дан у години по грегоријанском календару (230. у преступној години) До краја године има још 136 дана.

Догађаји

август
ПУСЧПСН
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
  • 986 — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.
  • 1552 — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.
  • 1743Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741—43).
  • 1786 — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II.
  • 1850Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.
  • 1863 — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи
  • 1879 — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.
  • 1892 — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.
  • 1896Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.
  • 1941Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
  • 1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.
  • 1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег Индонезијског рата за независност.
  • 1960 — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.
  • 1962 — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.
  • 1976 — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
  • 1985 — У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
  • 1987 — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.
  • 1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.
  • 1990 — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.
  • 1996 — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".
  • 1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 km западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
  • 2001 — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

Рођења

Смрти

  • 1883 — Ђока Влајковић, задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. (* 1831)
  • 1908Радоје Домановић, српски писац. (* 1873)
  • 1945 — Драгутин Кесеровић, четнички пуковник (* 1896)
  • 1961 — Јакоб Савиншек, југословенски и словеначки вајар и песник. (* 1922)
  • 1969Ото Штерн, немачко-амерички физичар. (* 1888)
  • 2001 — Живко Николић, филмски и ТВ редитељ и сценариста. (* 1941)
  • 2014Драгољуб Ћирић, шаховски велемајстор, репрезентативац. (* 1935)
  • 2015Арсен Дедић, кантаутор и шансоњер. (* 1938)

Празници и дани сећања

    __SUB_LEVEL_SECTION_4__

    Види још

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__

    Референце

      __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
      This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.