16. новембар

16. новембар (16.11.) је 320. дан године по грегоријанском календару (321. у преступној години). До краја године има још 45 дана.

Догађаји

новембар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
  • 1095 — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова.
  • 1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина.
  • 1912 — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше.
  • 1914 — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић.
  • 1918 — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком.
  • 1933СССР и САД су успоставили дипломатске односе.
  • 1941 — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај "блицкрига" и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције.
  • 1965СССР је лансирао свемирски брод "Венера III", који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету.
  • 1970Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона.
  • 1972 — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици "Скајлаб 4".
  • 1979 — Отварање Букурешког метроа.
  • 1988Беназир Буто изабрана за премијерку Пакистана.
  • 1991 — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије.
  • 1992 — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти).
  • 1992Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде.
  • 1995 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено.
  • 1998 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ.
  • 2000Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког прдседника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975.
  • 2001Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66 % дуга према државама повериоцима.
  • 2003
    • У Србији су, због малог одзива бирача (39 %), по трећи пут пропали председнички избори.
    • У близини Кабула убијена је радница УН, Францускиња Бетина Гуазлар и она је прва жртва међу запосленима у УН од када је, две године раније, свргнута талибанска власт у Авганистану.
  • 2005Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.

Рођења

  • 1762Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. († 1817)
  • 1861 — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар. († 1930)
  • 1874Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих. († 1920)
  • 1880Александар Блок, руски песник. († 1921)
  • 1925 — Стане Доланц, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада. († 1999)
  • 1939 — Милош Жутић, српски глумац. († 1993)
  • 1947 — Дејвид Патерсон, амерички научник.
  • 1948Мате Парлов, један од најтрофејнијих југословенских боксера. († 2008)
  • 1953 — Марина Туцаковић српски текстописац.
  • 1968Владо Шола, хрватски рукометаш и рукометни тренер.
  • 1974Пол Скоулс, енглески фудбалер.
  • 1982Амаре Стодемајер, амерички кошаркаш.
  • 1983 — Бвана, српски хип-хоп музичар.
  • 1984 — Џема Аткинсон, енглеска глумица и модел.
  • 1984 — Ана Вучковић, српска списатељица, новинарка и сценаристкиња.
  • 1987 — Карлос Окендо, колумбијски бициклиста.
  • 1989Милан Мачван, српски кошаркаш.
  • 1989 — Раста, српски певач, композитор и продуцент.
  • 1991 — Немања Гудељ, српски фудбалер.
  • 1992Марцело Брозовић, хрватски фудбалер.
  • 1992Марио Геце, немачки фудбалер.
  • 1993 — Андрија Павловић, српски фудбалер.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.