16. април

16. април (16.04) је 106. дан у години по грегоријанском календару (107. у преступној години). До краја године има још 259 дана.

Догађаји

април
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
  • 73Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат).
  • 1346 — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.
  • 1520 — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства.
  • 1521Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу.
  • 1582 — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу).
  • 1746 — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо.
  • 1780 — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка.
  • 1818Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом.
  • 1854Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.
  • 1856 — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата.
  • 1910 — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена.
  • 1912Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша.
  • 1917Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској.
  • 1922Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.
  • 1944Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
  • 1945Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове.
  • 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг.
  • 1945 — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
  • 1947 — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија.
  • 1948 — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.
  • 1964 — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“.
  • 1970 — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе.
  • 1992 — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.
  • 1996 — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис.
  • 2001 — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске.
  • 2002 — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана.
  • 2003 — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића.
  • 2012 — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја.
  • 2012 — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију.
  • 2013 — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.

Рођења

  • 778Луј I Побожни, франачки цар. († 840)
  • 1319Јован II Добри, француски краљ. († 1364)
  • 1728Јосеф Блек, шкотски физичар и хемучар. († 1799)
  • 1844Анатол Франс, француски књижевник. († 1924)
  • 1859 — Арсен Карађорђевић је био син кнеза Александра Карађорђевића, рођени брат краља Петра Првог Ослободиоца.
  • 1867Вилбур Рајт, амерички пилот и конструктор авиона.
  • 1872 — Бета Вукановић, српска сликарка немачког порекла.
  • 1889Чарли Чаплин, енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент († 1977)
  • 1893 — Федерико Момпу, шпански композитор и пијаниста († 1987)
  • 1896Тристан Цара, румунски песник, и есејист. († 1963)
  • 1921Питер Јустинов, британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент. († 2004)
  • 1924Хенри Манцини, амерички композитор филмске музике. († 1994)
  • 1927Јозеф Рацингер, (Папа Бенедикт XVI).
  • 1936 — Шабан Бајрамовић, српски(држ.)/ромски(нац.) певач/текстописац († 2008)
  • 1939 — Борис Дворник, хрватски глумац († 2008)
  • 1940Маргарета II, данска краљица.
  • 1942 — сер Френк Вилијамс, власник Формула 1 клуба Вилијамс.
  • 1947Карим Абдул-Џабар, амерички професионални кошаркаш.
  • 1953 — Амир Талић, босанскохерцеговачки књижевник.
  • 1954 — Елен Баркин, америчка глумица.
  • 1960Рафаел Бенитез, шпански фудбалски тренер.
  • 1960 — Пјер Литбарски, немачки фудбалер и тренер.
  • 1963 — Дејан Ристановић, пионир рачунарске штампе у бившој Југославији.
  • 1965Мартин Лоренс, амерички глумац, комичар, продуцент и режисер.
  • 1965Мануел Мехуто Гонзалез, шпански фудбалски судија.
  • 1969Херман Бургос, аргентински фудбалер и тренер.
  • 1971Наташа Зверева, белоруска тенисерка.
  • 1972Кончита Мартинез, шпанска тенисерка.
  • 1972 — Паоло Негро, италијански фудбалер.
  • 1977 — Фредрик Јунгберг, шведски фудбалски репрезентативац.
  • 1978Игор Тудор, хрватски фудбалски репрезентативац.
  • 1982Борис Дијао, француски кошаркаш.
  • 1983 — Џејси Керол, амерички кошаркаш.
  • 1985Бенхамин Рохас, аргентински глумац и певач (Erreway).
  • 1985Таје Таиво, нигеријски фудбалер.
  • 1987Арон Ленон, енглески фудбалер.

Смрти

  • 69Отон, римски цар (32)
  • 924 — Беренгар Фурлански, краљ Италије и цар Светог римског царства
  • 1485Вук Гргуревић, (Змај Огњени Вук) титуларни српски деспот и угарски војсковођа.
  • 1828Франциско де Гоја, шпански сликар
  • 1850 — Мери Тисо, француска вајарка (* 1761)
  • 1859Алексис Клерел Токвил, француски политичар и историчар.
  • 1879Берандет Субиру, чија је визија Девице Марије претходила стварању светилишта у Лурду у Француској.
  • 1899 — Манојло Грбић, српски историчар и писац (* 1844)
  • 1947Рудолф Хес, официр СС, командант концентрационог логора Аушвиц. (* 1900)
  • 1958Розалинд Френклин, енглески научник. (* 1920)
  • 1972Јасунари Кавабата, јапански писац и први Јапанац који је добио Нобелову награду за књижевност.(* 1899)
  • 1975Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник
  • 1988Халил ал Вазир, војни командант Палестинске ослободилачке организације
  • 1990Грета Гарбо, америчка глумица шведског порекла.(* 1905)
  • 1991Дејвид Лин, енглески филмски редитељ.(* 1908)

Празници и дани сећања

Спољашње везе

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.