15. јун

15. јун (15.6.) је 166. дан године по грегоријанском календару (167. у преступној години). До краја године има још 199 дана.

Догађаји

јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1215Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. ).
  • 1389Косовска битка (по Јулијанском календару)
  • 1520Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
  • 1648Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива.
  • 1752Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат).
  • 1775Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.
  • 1776Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније.
  • 1836Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД.
  • 1846 — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука.
  • 1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
  • 1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
  • 1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.
  • 1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
  • 1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.
  • 1920 — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
  • 1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД.
  • 1940 — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.
  • 1954 — У Базелу формирана УЕФА.
  • 1969 — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.
  • 1975Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
  • 1977Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.
  • 1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
  • 1988 — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
  • 1992
    • Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић.
    • Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.
  • 1994Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.
  • 1995Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
  • 2000
    • У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
    • Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу.
  • 2001
    • Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999.
    • Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.
  • 2003Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

Рођења

  • 1843Едвард Хагеруп Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. († 1907)
  • 1850 — Ђорђе Вајферт, српски привредник. († 1937)
  • 1867 — Иван Грохар словеначки сликар. († 1911)
  • 1882Јон Антонеску, румунски генерал и државник. († 1946)
  • 1886 — Хавријил Костељник, русински писац. († 1948)
  • 1900 — Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор „Политике“ и ТАНЈУГ-а. († 1955)
  • 1902Ерик Ериксон, немачки психоаналитичар .(† 1994)
  • 1914Јуриј Андропов, руски политичар. († 1984)
  • 1927 — Хуго Прат, италијански цртач стрипова Корто Малтезе. († 1995)
  • 1933 — Мухамед-Али Раджаи, ирански политичар. († 1981)
  • 1946 — Демис Русос, грчки певач. († 2015)
  • 1950 — Иван Голац, бивши југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1952 — Љиљана Стјепановић, српска глумица.
  • 1953 — Славољуб Муслин, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1954Џејмс Белуши, амерички глумац.
  • 1963Хелен Хант, америчка глумица.
  • 1964Кортни Кокс, америчка глумица, филмска продуценткиња и режисерка.
  • 1964Михаел Лаудруп, дански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1969Оливер Кан, немачки фудбалски голман.
  • 1969Седрик Пиолин, француски тенисер.
  • 1970 — Душан Поповић, српски ватерполиста и ватерполо тренер. († 2011)
  • 1970 — Жан Табак, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1971 — Ненад Сакић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1973 — Грег Вон, амерички глумац.
  • 1982 — Душан Анђелковић, српски фудбалер.
  • 1986Стоја, америчка порно глумица српског порекла.
  • 1992Дафне Шиперс, холандска атлетичарка.
  • 1992Мохамед Салах, египатски фудбалер.
  • 1994Невена Божовић, српска певачица.
  • 1994 — Доминик Мавра, хрватски кошаркаш.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.