15. јануар

15. јануар је петнаести дан у години у Грегоријанском календару. 350 дана (351 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
ПУСЧПСН
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
  • 69Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца.
  • 1535 — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.
  • 1559Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I.
  • 1582Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.
  • 1804 — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.
  • 1895 — У Санкт Петербургу премијерно изведен балетЛабудово језероПетра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас.
  • 1910Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке.
  • 1912 — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.
  • 1919Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка.
  • 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
  • 1943 — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.
  • 1943 — У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.
  • 1945 — Основана италијанска новинска агенција АНСА.
  • 1970Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије.
  • 1970Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије.
  • 1971 — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.
  • 1973 — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.
  • 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима.
  • 1985 — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте.
  • 1992 — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.
  • 1993САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.
  • 1998 — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.
  • 1999 — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.
  • 2000 — У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.
  • 2001 — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.
  • 2001 — Покренута је енглеска верзија Википедије.

Рођења

  • 1622Молијер (Jean-Baptiste Poquelin) француски писац, глумац (*1673).
  • 1893Драгиша Цветковић, југословенски политичар († 1969)
  • 1906Аристотел Оназис, грчки бродовласник. († 1975)
  • 1908Едуард Телер, амерички физичар мађарског порекла.
  • 1918Гамал Абдел Насер, председник Египта († 1970)
  • 1919 — Младен Делић, спортски новинар и коментатор РТВ Загреб. († 2005)
  • 1926Марија Шел, аустријска филмска, позоришна и ТВ глумица. († 2005)
  • 1929Мартин Лутер Кинг, свештеник и борац за грађанска права († 1968)
  • 1935 — Артемије Радосављевић, српски монах.
  • 1958Борис Тадић, српски политичар и државник, председник Србије од 2004. до 2011. г.
  • 1968 — Ињаки Урдангарин, војвода од Палма де Мајорке и шпански рукометаш.
  • 1970 — Данијел Боримиров, бугарски фудбалер.
  • 1979 — Иван Босиљчић, српски глумац и певач.
  • 1979 — Мартин Петров, бугарски фудбалски репрезентативац.
  • 1981Марћин Матковски, пољски тенисер.
  • 1982 — Филип Карађорђевић (син Александра II), српски принц.
  • 1982 — Александар Карађорђевић (син Александра II), српски принц.
  • 1982 — Емина Јаховић, српска поп певачица.
  • 1983Хуго Вијана, португалски фудбалер.
  • 1982 — Марија Абакумова, руска атлетичарка.
  • 1987 — Анђела Булатовић, црнорска рукометашица.

Смрти

  • 936Рудолф Бургундски, краљ Француске
  • 1833 — Банастри Тарлтон, британски генерал и политичар.
  • 1919Роза Луксембург, немачка социјалдемократска политичарка (* 1870)
  • 1955 — Исак Самоковлија, босански књижевник (* 1889)
  • 2000Жељко Ражнатовић Аркан, српски контроверзни бизнисмен и политичар, вођа паравојних формација у ратовима на простору бивше СФРЈ (* 1952)
  • 2001 — Лео Маркс, британски криптограф (* 1920)
  • 2002 — Томислав Калоперовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (* 1932)
  • 2005 — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица (* 1923)
  • 2011Сузана Јорк, британска филмска и ТВ глумица. (* 1939)
  • 2018Долорес О’Риордан, ирска певачица (* 1971)
  • 2019 — Боривоје Адашевић, српски књижевник

Празници и дани сећања

  • Српска православна црква слави[1]:
    • Светог Силвестра епископа римског
    • Преподобног Серафима Саровског
    • Свету Теодоту мајку Козме и Дамјана
    • Светог свештеномученика Теогена
    • Светог новомученика Зорзију
    • Светог Теопемпта
    • Светог Марка Глувог
    • Светог мученика Сергија
    • Светог Козму I, цариградског патријарха
    • Светог мученика Теописта
    • Свету Јулијану Праведну
    • Светог Силвестра Пчерског
    • Преподобног Амона[2]
  • Дан Википедије - „Викидеј“ (Wikiday)
  • 2002Хрвати обележили 10 година међународног признања независности своје државе, изразивши жаљење због крвопролића током ратова 90-их година, али и убеђење да су били у праву што су се издвојили из комунистичке Југославије.

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

  1. Житија светих - 2. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту (август 30, 2008) (на језику: енглески)
  2. „Охридски пролог”. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 4. 10. 2008.
__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_5__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.