15. фебруар

15. фебруар је четрдесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 319 дана (320 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт.
  • 590Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије.
  • 1115Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу.
  • 1637Фердинанд III постао цар Светог римског царства.
  • 1763 — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила.
  • 1764 — Основан је град Сент Луис.
  • 1804 — У Орашцу Карађорђе је подигао Први српски устанак.
  • 1835 — У Крагујевцу усвојен Сретењски устав и тиме је донета независност Књажевине Србије.
  • 1879 — Амерички председник Радерфорд Б. Хејз је потписао закон који омогућава женама адвокатима да заступају случајеве пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава.
  • 1889 — Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији.
  • 1922 — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа.
  • 1928 — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара.
  • 1942 — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји.
  • 1944Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику.
  • 1944 — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин.
  • 1971 — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија.
  • 1988 — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку.
  • 1989 — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца.
  • 1990 — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва.
  • 1993 — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке.
  • 1996 — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995 — нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага.
  • 1997 — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996..
  • 1999 — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали.
  • 2002 — Председник САД Џорџ Буш објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјота због штете по националну индустрију.
  • 2003 — У таласу демонстрација, највећим од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак.
    • Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста.
  • 2008Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије.
  • 2013Метеор је експлодирао над Русијом, повредивши 1.500 људи како је ударни талас одувао прозора и стена зграде. Ово се десило неочекивано само неколико сати пре очекиваног најближе икада пролаза већег и неповезаног астероида 2012 DA14.

Рођења

  • 1377 — Ладислав Напуљски, краљ Напуља. († 1414)
  • 1472 — Пјеро ди Лоренцо де Медичи, владар Фирентинске републике. († 1503)
  • 1564Галилео Галилеј, италијански астроном и физичар. († 1642)
  • 1710Луј XV, француски краљ. († 1774)
  • 1748Џереми Бентам, британски филозоф, реформатор правног система и оснивач утилитаризма. († 1832)
  • 1820 — Сузан Б. Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД. († 1906)
  • 1835 — Деметриос Викелас, грчки предузетник, песник и филолог. († 1908)
  • 1861Алфред Норт Вајтхед, англоамерички филозоф. († 1947)
  • 1861 — Шарл Едуар Гијом, швајцарски физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 1938)
  • 1874Ернест Шеклтон, британски истраживач. († 1922)
  • 1874 — Јован Дучић, српски и југословенски писац, песник и дипломата. († 1943)
  • 1882 — Џон Баримор, амерички глумац. († 1942)
  • 1890Роберт Лај, нацистички политичар, челник „Дојче арбајтсфронта“. († 1945)
  • 1899 — Гејл Сондергард, америчка глумица. († 1985)
  • 1904 — Антонен Мањ, француски бициклиста. († 1983)
  • 1910 — Ирена Сендлерова, пољски социјални радник. († 2008)
  • 1918 — Смиља Аврамов, српски стручњак за међународно право
  • 1923 — Јелена Бонер, совјетска активисткиња за људска права. († 2011)
  • 1929Грејам Хил, британски возач формуле 1. († 1975)
  • 1934Никлаус Вирт, швајцарски информатичар.
  • 1935 — Роџер Чафи, амерички пилот, инжењер и астронаут. († 1967)
  • 1947 — Џон Адамс, амерички композитор, кларинетиста и диригент.
  • 1948 — Арт Шпигелман, амерички писац и илустратор.
  • 1951 — Џејн Симор, енглеска глумица.
  • 1952Томислав Николић, српски политичар.
  • 1954Мет Грејнинг, аутор популарних цртаних серија Симпсонови и Футурама.
  • 1959 — Алистер Кембел, енглески певач и текстописац.
  • 1960 — Берислав Гргић, хрватски бискуп босанскохерцеговачког порекла.
  • 1961 — Драгослав Бокан, српски књижевник и филмски режисер.
  • 1962 — Иван Стоилковић, македонски политичар.
  • 1962 — Мило Ђукановић, црногорски политичар.
  • 1964 — Марк Прајс, амерички кошаркаш и тренер.
  • 1968Томас Свенсон, шведски рукометаш.
  • 1972Јаромир Јагр, чешки хокејаш.
  • 1974 — Џина Лин, порнографска глумица из Порторика.
  • 1974 — Мр. Лорди, Фински певач.
  • 1974 — Александар Вурц, аустријски мото спорт возач.
  • 1980 — Елена Соколова, руска уметничка клизачица.
  • 1981 — Славољуб Ђорђевић, српски фудбалер.
  • 1981 — Еурељо Гомес, бразилски фудбалски репрезентативац.
  • 1982 — Никола Мијаиловић, српски фудбалер.
  • 1983 — Селита Ебанкс, кајманска манекенка.
  • 1984 — Дода, пољска певачица.
  • 1986 — Валери Божинов, бугарски фудбалер.
  • 1988Руи Патрисио, португалски фудбалски голман.
  • 1990Драшко Ненадић, српски рукометаш.
  • 1999 — Ђорђе Јовановић, српски фудбалер.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.