15. септембар

15. септембар (15.9.) је 258. дан у години по грегоријанском календару (259. у преступној години). До краја године има још 107 дана.

Догађаји

септембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 533 — Византијски војсковођа Велизар заузео Картагину, престоницу Вандалске краљевине.
  • 1014 — Вођена је битка на Беласици у којој је византијска војска потукла трупе цара Самуила.
  • 1776 — Током Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк.
  • 1810 — У Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније.
  • 1822 — Британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе.
  • 1864 — Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила.
  • 1903 — У Порто Алегреу, Бразил, основан Фудбалски клуб Гремио Порто Алегре.
  • 1912 — Изграђена Градска кућа у Суботици
  • 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона.
  • 1918 — Српска војска је пробила Солунски фронт.
  • 1935 — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца.
  • 1949Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике.
  • 1972Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата.
  • 1987 — Немачки хакери, „Хаос клуб“, упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван „Тројански коњ“.
  • 1989 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 1995 — Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још шест месеци делимичну суспензију санкција против Југославије.
  • 1996 — Вођа италијанске сецесионистичке партије „Северна лига“ Умберто Боси прогласио је север Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи.
  • 1999 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за независност.
  • 2000
    • У француском делу Баскије ухапшен је најтраженији шпански бегунац Ињасио Грасија Арегуи, према званичном Мадриду вођа баскијске терористичке групе ЕТА.
    • У Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти.
  • 2001 — Председник Џорџ Буш први пут је рекао да су САД 'у рату', означивши вођу исламистичке терористичке мреже Ал Каида Саудијца Осаму бин Ладена као организатора терористичких напада четири дана раније на Њујорк и Вашингтон.
  • 2002
    • Јужна и Северна Кореја споразумеле су се да отпочну уклањање мина дуж границе двеју земаља.
    • На парламентарним изборима у Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција „За Македонију заједно“, предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског.

Рођења

  • 1254Марко Поло, венецијански трговац и истраживач. († 1324)
  • 1830Порфирио Дијаз, мексички генерал и државник. († 1915)
  • 1851 — Јосиф Маринковић, српски композитор и хоровођа. († 1931)
  • 1857Вилијам Хауард Тафт, двадесетседми председник САД. († 1930)
  • 1888Антонио Аскари, италијански возач. († 1925)
  • 1890Агата Кристи, енглеска књижевница. († 1976)
  • 1904Умберто II, последњи краљ Италије. († 1983)
  • 1922 — Џеки Купер, амерички глумац, продуцент и режисер. († 2011)
  • 1929Мари Гел-Ман, амерички физичар.
  • 1936Јуриј Кох, лужичкосрпски писац.
  • 1941 — Виктор Зупков, премијер Русије.
  • 1941Флоријан Алберт, бивши мађарски фудбалер. († 2011)
  • 1941 — Радомир Вукчевић, хрватски фудбалер. († 2014)
  • 1942Бисера Велетанлић, српска џез певачица и интерпретатор забавне музике.
  • 1942Вен Ђабао, премијер Кине од 2003. до 2013. године.
  • 1946Оливер Стоун, амерички филмски режисер и сценариста.
  • 1946Томи Ли Џоунс, амерички глумац и режисер.
  • 1953 — Гашо Кнежевић, српски правник и политичар. († 2014)
  • 1954Љубомир "Љуба" Обрадовић, српски-црноргорски рукометни тренер.
  • 1957 — Миланка Карић, српска политичарка и супруга Богољуба Карића.
  • 1957 — Слободан Качар, српски боксер.
  • 1957 — Стојан Малбашић, српски фудбалер.
  • 1961 — Соња Савић, српска глумица.
  • 1966Дејан Савићевић, црногорски фудбалер.
  • 1970 — Светлана Захарова, руска атлетичарка.
  • 1972Летиција од Шпаније, краљица Шпаније.
  • 1973 — Индира Владић-Мујкић, певачица групе Колонија.
  • 1977Том Харди, британски глумац.
  • 1978Марко Пантелић, српски фудбалер.
  • 1981 — Милена Предић, српска глумица.
  • 1982 — Александар Филимоновић, српски филмски и телевизијски глумац.
  • 1984Принц Хари од Велса, принц од Велса и други син принца Чарлса.
  • 1985 — Кејден Крос, америчка порнографска глумица и редитељка.
  • 1986Сања Јовановић, хрватска пливачица.
  • 1990 — Дарко Лазовић, српски фудбалер.

Смрти

  • 668Констанс II Погонат, византијски цар.
  • 1915 — Исидор Бајић, српски композитор.
  • 1936Светозар Прибићевић, српски политичар, министар унутрашњих послова и министар просвете Краљевине СХС.
  • 1967 — Абдел Хаким Амер, египатски командант.
  • 1973Густав VI Адолф, шведски краљ.
  • 1975Павел Сухој, руски конструктор авиона.
  • 1991 — Ђорђе Божовић Гишка, српски криминалац и оснивач Српске гарде.
  • 1992 — Жарко Митровић, српски филмски глумац.
  • 1999 — Петар Шелохонов, руски глумац. (* 1929)
  • 2007Колин Мекре, британски аутомобилиста.
  • 2011Отакар Вавра, чешки редитељ, сценариста и универзитетски професор.

Празници и дани сећања

Литература

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.