15. март

15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.

Догађаји

март
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
  • 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара.
  • 351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства.
  • 1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство.
  • 1493Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.
  • 1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше.
  • 1603Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.
  • 1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
  • 1883Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.
  • 1907 — У Финској жене први пут изабране у Парламент.
  • 1917 — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.
  • 1922Египатски султан узео титулу краља као Фахд I.
  • 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај
  • 1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.
  • 1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.
  • 1943 — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.
  • 1961Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта.
  • 1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.
  • 2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
  • 2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.
  • 2003.
  • 2004 — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
  • 2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.
  • 2011 — Отпочео грађански рат у Сирији.

Рођења

  • 1815 — Димитрије Аврамовић, српски сликар и писац († 1855)
  • 1824Бранко Радичевић, српски песник († 1853)
  • 1886Сергеј Киров, руски револуционар († 1934)
  • 1897 — Лазо М. Костић, статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета († 1979)
  • 1900 — Милутин Радовановић, српски природњак, зоолог, херпетолог, академик, универзитетски професор († 1968)
  • 1915 — Венко Марковски, македонски писац († 1988)
  • 1930Жорес Алферов, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику.
  • 1936 — Чедомир Попов, историчар, почасни председник Матице српске, академик († 2012)
  • 1941 — Душан Голумбовски, српски глумац († 2016)
  • 1944 — Иван Ћурковић, фудбалски голман, репрезентативац, спортски радник, председник Олимпијског комитета Србије и Црне Горе и ОК Србије, витез Легије части
  • 1948Давид Албахари, српски писац, члан САНУ
  • 1962 — Маркус Мерк, немачки фудбалски судија
  • 1968Милорад Улемек Легија, бивши командант ЈСО, осуђен за учешће у атентату на Зорана Ђинђића
  • 1975Ева Лонгорија Паркер, америчка глумица
  • 1975Веселин Топалов, бугарски шаховски велемајстор
  • 1981Микаел Форсел, фински фудбалер
  • 1983 — Марко Мариновић, српски кошаркаш
  • 1985 — Бобан Бајковић, црногорски фудбалер
  • 1990 — Драгана Цвијић, српска рукометашица
  • 1992 — Ренцо Оливо, аргентински тенисер
  • 1993 — Александра Крунић, српска тенисерка
  • 1993Пол Погба, француски фудбалер и репрезентативац
  • 1994 — Најџел Ејмос, боцвански атлетичар

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.