14. јун

14. јун (14.6.) је 165. дан године по грегоријанском календару (166. у преступној години). До краја године има још 200 дана.

Догађаји

јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината.
  • 1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји.
  • 1775Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања.
  • 1777Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
  • 1789 — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве.
  • 1800Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
  • 1848 — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
  • 1900Хаваји су постали територија САД.
  • 1940Немци су током битке за Француску заузели Париз.
  • 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
  • 1954 — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
  • 1962 — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
  • 1966Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига.
  • 1985Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола.
  • 1990 — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
  • 1992 — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
  • 1993 — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
  • 1995Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
  • 2000 — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
  • 2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
  • 2003 — На референдуму у Чешкој, 81 % грађана гласало за приступање ЕУ.

Рођења

  • 1798 — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар. († 1876)
  • 1811Херијет Бичер Стоу, америчка књижевница. († 1896)
  • 1879 — Артур Дафи, амерички атлетичар. († 1955)
  • 1894 — Љубица Јанковић, српска етномузиколошкиња. († 1974)
  • 1917 — Антоније Ђурђевић, српски архимандрит. († 1997)
  • 1924 — Владимир Солоухин, руски писац. († 1997)
  • 1928Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар. († 1967)
  • 1930 — Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности. († 2014)
  • 1930Бора Костић, српски фудбалер. († 2011)
  • 1946Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД.
  • 1961 — Бој Џорџ, енглески музичар.
  • 1963Рамбо Амадеус, српско-црногорски музичар.
  • 1963 — Риалда Кадрић, српска глумица.
  • 1963 — Миломир Миљанић, српски певач и гуслар.
  • 1966Индира Радић, српска певачица.
  • 1968 — Јасмин Блит, америчка глумица.
  • 1969Штефи Граф, немачка тенисерка.
  • 1973Светлана Ражнатовић, српска певачица.
  • 1974 — Саша Дончић, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1975Далибор Чутура, српски рукометаш.
  • 1976Масимо Одо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1978 — Никола Вујчић, хрватски кошаркаш.
  • 1989 — Луси Хејл, америчка глумица и певачица.
  • 1989 — Кори Хигинс, амерички кошаркаш.
  • 1991 — Костас Манолас, грчки фудбалер.
  • 1999 — Ким Мин-Сок, јужнокорејски брзи клизач.
  • 2001 — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.