14. фебруар

14. фебруар је четрдесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 320 дана (321 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 1663Канада постала француска краљевска провинција.
  • 1797Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије.
  • 1804 — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић.
  • 1835
    • У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав.
    • На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевско-сербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.
  • 1859Орегон је постао 33. савезна држава САД.
  • 1879Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат.
  • 1912Аризона је постала 48. савезна држава САД.
  • 1922Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске.
  • 1929Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.
  • 1943Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца.
  • 1946 — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене.
  • 1956 — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза.
  • 1958Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала.
  • 1972 — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла.
  • 1989Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне.
  • 1997 — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998.
  • 1998 — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду.
  • 2000 — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ.
  • 2001 — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад.
  • 2002 — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке.
    • У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта.
  • 2003 — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године.
    • После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа.
  • 2005 — Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло Кедарски револуцију.
  • 2006 — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој.
  • 2007 — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.
  • 2018 — У средњој школи "Стоунмен Даглас" у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.

Рођења

  • 1368Жигмунд Луксембуршки, цар Светог римског царства. († 1437)
  • 1404Леон Батиста Алберти, италијански сликар. († 1472)
  • 1483Бабур, први цар Могулског царства. († 1530)
  • 1804 — Теодор Павловић, први секретар Матице српске. († 1854)
  • 1840 — Милка Гргурова, позоришна глумица. († 1924)
  • 1869Чарлс Томсон Рис Вилсон, шкотски физичар. († 1959)
  • 1879 — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. († 1964)
  • 1882 — Џон Баримор, амерички глумац. († 1942)
  • 1895Макс Хоркхајмер, немачки филозоф и социолог. († 1973)
  • 1898Фриц Цвики, швајцарско-амерички физичар и астроном. († 1974)
  • 1902 — Телма Ритер, америчка глумица. († 1969)
  • 1912 — Тибор Секељ, светски путник, географ, новинар. († 1988)
  • 1914 — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој. († 1967)
  • 1929 — Михајло Викторовић, српски глумац. († 1998)
  • 1930 — Реља Башић, хрватски глумац. († 2017)
  • 1943 — Мејсио Паркер, амерички музичар.
  • 1944 — Јосип Пирмајер, југословенски и српски фудбалер. († 2018)
  • 1945Ханс-Адам II, кнез Лихтенштајна.
  • 1950 — Јосипа Лисац, хрватска певачица.
  • 1951Кевин Киган, енглески фудбалер и тренер.
  • 1952 — Зоран Боровина, чувени пуковник Војске Републике Српске.
  • 1967 — Мануела Малејева, бугарска тенисерка.
  • 1967 — Марк Руте, холандски политичар.
  • 1970Сајмон Пег, британски глумац, комичар, сценариста и филмски проуцент.
  • 1972 — Саша Ћурчић, српски фудбалер.
  • 1973 — Тајус Едни, амерички кошаркаш.
  • 1976Лив Кристине, норвешка певачица и текстописац.
  • 1977 — Кадел Еванс, аустралијски бициклиста.
  • 1978 — Ричард Хамилтон, амерички кошаркаш.
  • 1978 — Даријус Сонгајла, литвански кошаркаш.
  • 1978 — Данај Гурира, зимбабвеанско-америчка глумица и драматург.
  • 1983 — Никола Ковачевић, српски одбојкаш.
  • 1983 — Роки Елсом, аустралијски рагбиста.
  • 1983 — Бакари Сања, француски фудбалер.
  • 1985Филип Сендерос, швајцарски фудбалер српског и шпанског порекла.
  • 1987Единсон Кавани, уругвајски фудбалер.
  • 1988 — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер.
  • 1988 — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер.
  • 1992 — Фреди Хајмор, енглески глумац.
  • 1992 — Кристијан Ериксен, дански фудбалер.
  • 1996 — Лукас Ернандез, француски фудбалер.

Смрти

  • 269Свети Валентин, римски свештеник и лекар. (* 226)
  • 869Ћирило, византијски мисионар и хришћански светац. (* 827 или 828)
  • 1043 — Гизела Швапска, царица Светог римског царства. (* 990)
  • 1140 — Собјеслав I, војвода Чешке. (*око 1075)
  • 1318 — Маргарета Француска, краљица Енглеске. (* 1282)
  • 1400Ричард II, енглески краљ. (* 1367)
  • 1405Тамерлан (Тимур Хроми), татарски емир, један од највећих освајача у историји. (*1336)
  • 1549 — Ил Содома, италијански сликар. (* 1477)
  • 1714 — Марија Лујза Савојска, краљица Шпаније. (* 1688)
  • 1779Џејмс Кук, енглески морепловац и истраживач. (* 1728)
  • 1831 — Висенте Гереро, мексички генерал и политичар. (* 1782)
  • 1891Вилијам Т. Шерман, амерички генерал. (* 1820)
  • 1915 — Елизабета Рос, британски лекар-добровољац у Србији за време Првог светског рата. (* 1878)
  • 1929 — Том Берк, амерички атлетичар. (* 1875)
  • 1943Давид Хилберт, немачки математичар. (* 1862)
  • 1950 — Карл Гуте Јански, амерички физичар. (* 1905)
  • 1952 — Маурис де Вале, белгијски бициклиста. (* 1896)
  • 1994 — Андреј Чикатило, совјетски серијски убица. (* 1936)
  • 1995 — У Ну, бурмански политичар. (* 1907)
  • 1997Марија-Маја Чучковић, позоришна и филмска глумица. (* 1935)
  • 1999 — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (* 1932)
  • 2002Нандор Хидегкути, мађарски фудбалер и тренер. (* 1922)
  • 2003Овца Доли, први клонирани сисар. (* 1995)
  • 2004 — Марко Пантани, италијански бициклиста. (* 1970)
  • 2004 — Рафик Харири, либански предузетник и политичар. (* 1944)
  • 2006 — Шошана Дамари, израелска певачица. (* 1923)
  • 2013 — Роналд Дворкин, амерички правни мислилац. (* 1931)
  • 2015 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер. (* 1920)
  • 2018 — Морган Цвангирај, зимбабвеански политичар. (* 1952)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.