13. јануар

13. јануар је тринаести дан у години у Грегоријанском календару. 352 дана (353 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
ПУСЧПСН
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
  • 532 — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.
  • 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.
  • 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.
  • 1854Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
  • 1898 — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
  • 1910 — Емитован је први радио-пренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.
  • 1915 — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.
  • 1935 — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
  • 1953 — Скупштина СФРЈ је усвојила Уставни закон 1953.
  • 1963 — У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
  • 1972 — Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
  • 1985 — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
  • 1991 — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
  • 1991 — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу.
  • 1993 — На основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.
  • 2001 — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.
  • 2012 — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.

Рођења

  • 1806Јован Стерија Поповић, српски комедиограф († 1856)
  • 1864Вилхелм Вин, немачки физичар. († 1928)
  • 1869 — Иво Ћипико, српски приповедач († 1923)
  • 1897Васа Чубриловић, историчар, професор Филозофског факултета у Београду, академик. († 1990)
  • 1904 — Сава Јеремић, српски фрулаш. († 1989)
  • 1943 — Милка Стојановић, српска оперска певачица.
  • 1946 — Соња Јауковић, српска позоришна, филмска и ТВ глумица.
  • 1948Радивоје Вицан Вицановић, фоторепортер. († 2003)
  • 1969 — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (сопран). († 2016)
  • 1970 — Ивана Михић, српска глумица.
  • 1977Орландо Блум, британски филмски глумац.
  • 1982Гиљермо Корија, аргентински тенисер.
  • 1988 — Милош Биковић, српски глумац.
  • 1999 — Изабела Соуза, бразилска глумица.

Смрти

  • 86. п. н. е.Гај Марије, један од највећих државника и војсковођа Римске републике.(* 157. п. н. е.)
  • 888Карло III Дебели, цар Светог римског царства и краљ Италије, Немачке и Француске. (* 832)
  • 1691 — Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља. (* 1624)
  • 1906Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. (* 1859)
  • 1941Џејмс Џојс, ирски писац. (* 1882)
  • 1994 — Горан Ивандић, бубњар групе "Бијело дугме". (* 1955)
  • 1998 — Миховил Логар, композитор. (* 1902)
  • 2001 — Бранко В. Радичевић, југословенски књижевник. (* 1925)
  • 2002 — Грегорио Фуентес, капетан Хемингвејевог брода. (* 1897)
  • 2003 — Танасије Младеновић, књижевник, (* 1913)
  • 2002 — Антоније Исаковић, српски књижевник. (* 1923)
  • 2007 — Александар Бакочевић, председник Скупштине Републике Србије и Скупштине града Београда. (* 1930)
  • 2012Миљан Миљанић, српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.(* 1930)
  • 2016 — Захарије Трнавчевић, српски новинар
  • 2017 — Мики Јевремовић, српски и југословенски певач забавне музике.(* 1941)
  • 2019 — Фил Масинга, јужноафрички фудбалер. (* 1969)

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.